Sa 87 godina saznala da nema državljanstvo

Baka Smiljka je rođena davne 1929. godine u Srpskom Krsturu u opštini Novi Kneževac, a  u Subotici sa porodicom živi skoro šest decenija. Iz Srbije se nikada nije selila, poseduje trajnu ličnu kartu od 1992. godine, imala je stari „crveni“ pasoš, malograničnu propusnicu, uredno je plaćala porez i dobijala poziv za glasanje. I pored svega toga ona nema državljanstvo svoje zemlje u kojoj je provela devet decenija života.

- Potpisao sam zahtev da službenici mogu da prikupe neohodnu dokumentaciju da ličnu kartu, ali se onda ispostavilo da imaju samo izvod iz matične knjige rođenih - kaže sin Veselin Knjur, koji je umesto vremešne majke hteo da obavi svu neophodnu proceduru. - Nisam znao o čemu se radi, kako nema državljanstvo. Uputili su me na jednu od kancelarija PU, gde su mi samo rekli da mora da plati 17.700 dinara i odbrusili da u suprotnom neće dobiti penziju.

Nadajući se da je možda u nekom drugom mestu upisana u knjigu državljana, Veselin je obišao sva banatska mesta. Ali uzalud. Na najnovijem izvodu iz matične knjige rođenih ispostavilo se da ni njeni roditelji nemaju upisano državljanstvo.

- Što je još zanimljivije i nelogičnije, nedavno sam dobio mađarsko državljanstvo i Konzulat Mađarske mi je izdao dokument u kome jasno piše da su mi otac i majka državljani Srbije – dodaje Veselin. - Zaista mi ništa nije jasno. Kako je svo ovo vreme mogla da dobije pasoš, rešenja za porez i pozive za glasanje, ako nije bila državljanin Srbije? Pisao sam premijeru Vučiću i pre tri meseca dobio odgovor da će mi biti javljen datum termina za prijem. Više stvarno ne znamo kome da se obratimo za savet i pomoć.

Slučaj bake Smiljke nije usamljen. Brojni, mahom stariji, sugrađani prilikom zamene postojećih doživotnih ličnih karti saznaju brojne nepravilnosti.

Naime, nekada se lična karta izdavala, a da se pri tom se nije tražila potvrda o državljanstvu osobe, već je bio dovoljan samo zahtev za obnovu ili zamenu. U bivšoj, „velikoj“ Jugoslavij smatralo se da je svako ko je rođen u toj državi i njen državljanin

- Problemi nastaju po raspadu države, kada je svaka republika počela da vodi svoju evidenciju. Kod starijih sugrađana često je slučaj da 1948. godine, kada je rađen prvi popis u tadašnjoj Jugoslaviji, ni oni, kao maloletna lica, ni njihovi roditelji nisu upisani u knjigu državljana. To je naročito često bilo na selima i salašima - objašnjavaju u Matičnoj službi. - Do sada se to nije primećivalo jer su oni uglavnom imali trajne lične karte i po ranijim propisima, nisu morali da dokazuju državljanstvo da bi je dobili.

Pomoć u ovakvim slučajevima ljudi su tražili kod ombudsmana Zlatka Marosiuka, koji je još letos apelovao na građane da ne čekaju zadnji rok za zamenu ličnih karti.Subotički SUP je zbog velikog broja ovakvih slučajeva tražio da se ti ljudi oslobode plaćanja takse, ali je zahtev odbijen.