Sadnja drveća u privatnoj režiji samo uz saglasnost nadležnih
Drveće sađeno pre nekoliko desetina godina, najčešće u privatnoj režiji stanara u najvećim stambenim blokovima, odavno je dostiglo punu veličinu i neretko pravi problem oblžnjim objektima.
- U praksi imamo situacije da ljudi posade, a potom ne održavanju posađena stabla koja kasnije prave problem. To se najčešće dešava u stambenim blokovima gde korenje ulazi u kanalizacione šahte. Takođe, imamo problem sa previše zahteva za orezivanjem stabala koja udaraju o fasadu zgrade, idu na krov, prave pobleme sa olucima... Dešava se da ljudi posade nešto samoinicijativno pa od nas očekuju da nastavimo sa održavanjem. Međutim, ako su već posadili drvo onda treba i da preuzu obavezu trajnog održavanja te biljke - objašnjava Borislav Jakemiv iz JKP "Čistoća i zelenilo" - Sadnja bilo čega u sopstvenoj režiji, bez saglasnosti nadležnih nije dozvoljena. Međutim, treba podvući da je sadnja ispod elektroenergetskih vodova strogo zabranjena i na to treba da se obrati posebna pažnja.
Sadnju drveća na javnim zelenim površinama koje se nalaze u sistemu održavanja može da vrši samo vršilac komunalne delatnosti - stoji u Odluci o održavanju javnih zelenih površina. Izuzetno, sadnju na javnim zelenim površinama koje se ne nalaze u sistemu održavanja mogu vršiti građani, ali za to je nepohodna saglasnost nadležnog sekretarijata koja se dobija po pribavljenom mišljenju komisije.
- Na primer, ukoliko imaju saglasnost, fizička ili pravna lica mogu da izvrše sadnju drveća ispred svojih objekata. Takođe, uz pribavljenu saglasnost, udruženja građana, mesne zajednice i druge organizacije mogu da vrše ozelenjavanje ili formiranje bašte - preciziraju iz Sekretarijata za komunalne delatnosti - Zahtev za izdavanje odobrenja za sadnju treba da sadrži podatke o lokaciji sadnje i o vrsti, količini i rasporedu sadnog materijala, izjavu o tome ko će održavati posađeni materijal, a uz zahtev se prilaže i grafički prilog iz kog se može utvrditi lokacija i raspored sadnog materijala.
