Sajberhondrija - preterana briga za zdravlje dobila novi oblik, po dijagnozu kod dr Gugla

Od obične glavobolje do maligne bolesti u nekoliko minuta - ovako se može opisati svakodnevica osobe koja pati od sajberhondrija.

- Sajberhodnrija je produkt modernog vremena i osoba koja pati od ovog problema svakodnevno ukucava simptome u pretraživač i za nekoliko trenutaka dobija po nekoliko dijagnoza od "dr Gugla" - počinje priču za portal Subotica.com Ana Gligorić, klinički psiholog.

Gotovo da ne postoji osoba koja nikada nije potražila pomoć "dr Gugla" u tumačenju nekih simptoma, ali ono što sajberhondristu izdavaja od većine ljudi jeste svakodnevna i opsesivna potreba za pretraživanjem dijagnoze. Stručnjaci upozoravaju da ovaj problem utiče na kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje zbog čega je potrebno potražiti stručnu pomoć.

- U početku osoba kod koje postoji rizik da razvije sajberhondriju pretražuje razne bolesti i oseća strah, ali i dalje može da funkcioniše. Međutim, kako vreme prolazi taj strah od nepostojeće dijagnoze se razvije do te mere da pojedinac jednoga dana odluči da neće ići na posao, jer "pati od određene bolesti", potom postaje loše društvo svojoj okolini i na kraju može da se razvije ozbiljnija depresija ili jača anksioznost koja dovodi do potpune izolacije, odnosno do toga da osoba provodi vreme isključivo u kući - objašnjava Gligorić.

Psiholozi navode da je sajberhondrija retko izolovani poremećaj, odnosno češće se javlja kao prateći i to kod osoba koje su sklone paničnim napadima.

- Svaka osoba koja nekada u životu doživiela panični napad ima dva scenarija u glavi - gubim razum ili gubim zdravlje, odnosno životno sam ugrožen/a. Svako ko uđe u taj scenario da je životno ugrožen kreće da gugla sve i svašta i već to se graniči sa sajberhondrijom - navodi sagovornica - Uvek svojim klijentima savetujem da u takvim situacijama zapišu svoja razmišljanja. Npr. "bolujem od karcinoma jer sam napipala jednu kvržicu". Osobi koja je u panici je haos u glavi i ne može racionalno da razmišlja, zato ukoliko eksternalizuje ono što joj se vrzma po glavi, odnosno ukoliko zapiše neku rečenicu i pročita je, ona će zvučati besmislenije. To su počeci samopomoći.

Psiholozi i psihoterapeuti ističu i značaj brojnih tehnika disanja i drugih vežbi koje mogu biti od koristi i podvlače da oni koji se suočavaju sa ovim problemom treba da se konsultuju sa stručnjakom.

- Psihoedukacija je pola zdravlja, u skladu sa tim za početak je važno osvestiti problem. Uvek insistiram da se klijenti pridržavaju neke dnevne rutine i strukture. Dakle, teške situacije u životu svih nas prvo utiču na dnevnu rutinu, ishranu i san. Zato je jako važno da se to ne naruši, odnosno da imamo određeni broj obroka, dovoljno sna i da se držimo dinamike dana. Psiholozi sa klijentima koji pate anksioznih poremećaja poput sajberhondrije rade na tome da ih vrate u racionalni način razmišljanja i to i jeste ključno - zaključuje Gligorić.