Salaši kao prošlost, sadašnjost i budućnost naših krajeva

Da bi jedinstveni turistički i gastronomski vodič "Salaši za Vas" ugledao svetlost dana, bilo je potrebno čak pet godina, tokom kojih su autor knjige Miroslav Božin i deo producentske ekipe prešli 13.000 kilometara i obišli svaki od opisanih salaša po nekoliko puta. Najveći motiv da napiše delo, Božin je pronašao u tome što su salaši ponovo doživeli procvat i naišli na veliko interesovanje kod domaćih i stranih gostiju.

- Za nas koji smo odrasli na selu, salaši su u ono vreme bili nešto najgore na svetu. Bilo je lepo kad smo išli u goste na jedan dan, ali ako smo se zadržali duže, onda su nas već terali da čuvamo svinje, da trčimo za njima po strnjici, jeli smo mladi pečeni kukuruz i pili sveže mleko, odmah nakon što se krava pomuze. Ono što nam tada nije bilo interesantno, danas je zanimljivo velikom broju ljudi, te je upravo to bio najveći motiv prilikom stvaranja ove knjige, u kojoj je dat prikaz 65 vojvođanskih salaša, sa receptima 100 jela koja se poslužuju na tim salašima, uz preporuku pića ili dobrog vina. Na kraju se nalazi rečnik sa 100 salašarskih pojmova, jer sam smatrao da je neke od njih bilo zaista potrebno pojasniti čitaocima, poput onog "štogođ" kako mi lale kažemo za nešto što je dobro - rekao je autor.

U moru publikacija s raznim pikanterijama, kako je istakao politikolog prof. dr Boško Kovačević, stigla je jedna vanredno zanimljiva i izuzetno dragocena studija o salašima, zbog čega je odlučio da podeli utiske i da pregled nekoliko argumenata zbog kojih je ovo delo vredno čitanja.

- Božin je naglasak stavio na gastronomiju, smatrajući da su hrana i piće vrlo važno obeležje salaša, a šta je svrha ljudskog života, ako ne zadovoljstvo, sreća, blaženstvo i sve ono što možemo dobiti u jednom isečku vremena, uživajući u dobroj hrani i vinima s merom. Drugo značajno obeležje knjige je u postmodernom shvatanju turizma. Mislim da vreme masovnog turizma mega destinacija polako prolazi, dok posmoderni turizam otvara prostore za jedno prepoznavanje, građenje identiteta u slobodnom vremenu, za okretanje sebi i novim iskustvima. Poslednje, ali ne manje važno, jeste socijalna ravan koju salaši promovišu, a koja podrazumeva drugačiji vid odnosa prema zaposlenosti i ljudskoj egzistenciji. U prvom planu je porodičan posao, koji otvara i širi mogućnosti za ljudsko stvaranje i obezbeđivanje egzistencije koja nije uslovljena vlasnikom kapitala, što takođe zavređuje da se podrži cela priča o salašima - objasnio je Kovačević.

Obilazeći i praveći različite medijske priloge o životu na vojvođanskim salašima, Toni Bedalov, dopisnik RTS-a iz Subotice, rekao je da ga je najviše zanimalo kako je moguće da jedno arhaično mesto kakvo je salaš, može da ispuni knjigu sa preko 360 strana, ali da je ubrzo shvatio da su salaši budućnost ovih krajeva.

- Salaši su sinonim za sever Bačke i Vojvodinu, međutim, za mene su oni jedna vrsta oaze tradicije i bogata riznica ne samo gastronomije i kulture, već svega onoga što su ovi krajevi stvorili pre stotinu godina i što će stvoriti u narednih bar još stotinu godina. Oni su oduvek bili i ostali jedna oaza mira, odmora i spokoja, zbog čega današnje generacije hrle ka njima - istakao je Bedalov.

U okviru promocije knjige, posetioci su bili u prilici da premijerno poslušaju pesmu Baneta Krstića "Aj, aj, ajmo na salaš", komponovanu za televizijski serijal "Salaši za Vas" koji je rađen po knjizi, a čije emitovanje bi uskoro trebalo da započne na Radio-televiziji Vojvodine. Na kraju večeri, mogli su da se posluže nekim od tradicionalnih salašarskih specijaliteta.