Samo visoke kazne uvode red
- Razočarani smo i odnosom zaposlenih prema sopstvenoj bezbednosti na radnom mestu. Neretko se dešava da poslodavac u potpunosti ispoštuje sve obaveze u vezi s bezbednošću i zdravljem u radnoj okolini a da radnici ne doprinesu tome. To se najviše uočava na gradilištima, gde je situacija najrizičnija jer zaposleni neće da nose zaštitne rukavice i šlemove - kaže Mirjana Popović, šef Odseka inspekcije rada za Severnobački okrug.
Kaznena politika
U toj oblasti, kako kaže, pokušavaju da poprave sliku određujući visoke kazne, koje se za radnike kreću i do 20.000 dinara. Poslodavci u Subotici, prema njenim rečima, na vreme prijavljuju gradilišta, a to je sada i investitorova obaveza.
U poslednja četiri meseca, otvoreno je oko 70 novih gradilišta, dok se u 2008. godini gradilo na 130 mesta u gradu.
I pored činjenice što su lane u Subotici na radnom mestu smrtno stradala četiri radnika, Mirjana Popović tvrdi da je bezbednost na poslu bolja nego u prethodnom periodu.
- Više poslodavaca donelo je opšte akte o bezbednosti i zdravlju u skladu sa zakonom. Takođe, doneli su i akt o proceni rizika, u kojem se utvrđuju svi rizici, opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u okolini. Mnogi su imenovali i odgovarajuće osobe za kontrolu bezbednosti na radu. Problem je, međutim, u tome što ima malo takvih osoba, koje su često preopterećene baveći se i drugim poslovima, protiv požarne zaštite ili obezbeđivanja objekata - kaže Mirjana Popović.
(Ne)efikasna inspekcija rada
Lane su inspektori rada podneli sudiji za prekršaje preko 300 prijava zbog nepravilnosti u radu subotičkih poslodavaca. Radnici se najčešće obraćaju nadležnoj inspekciji zbog neisplaćenih zarada i naknada za porodiljsko odsustvo ili bolovanje, neizdatih rešenja o prestanku radnog odnosa i odbijanja poslodavaca da im vrati radnu knjižicu. Efekat inspektorske intervencije bio bi bolji kada bi se nezadovoljni radnici javljali na vreme, a ne po prekidu radnog odnosa, kada prestaje i nadležnost te inspekcije.
