Sanacija jezera Palić - voda povremeno prozirna

Nemačka razvojna banka – KFW, u okviru programa očuvanja biološke raznovrsnosti pojedinih zaštićenih područja, nepovratno je izdvojila šest i po miliona evra namenjenih za uspostavljanje ekološke ravnoteže jezera Ludaš, koje je zaštićeno Ramsarskom konvencijom i ima međunarodni značaj kao rezervat prirode. S obzirom da je najveći problem Ludaša – jezero Palić, od uspešnosti njegove sanacije neposredno zavisi njegova sudbina, tako da će sredstva utrošena za Palić značiti istovremeno i spasavanje Ludaša.

Krajem novembra prošle godine sa predstavnicima KFW banke potpisan je sporazum o finansiranju i preuzete obaveze koje treba ispuniti. Na sačinjavanju i realizaciji programa koji Paliću treba da obezbedi čistu vodu od sredine 2014. godine angažovana je Radna grupa koju je formirao gradonačelnik, a u maju ove godine Nemačko Ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj dalo je „zeleno svetlo“ za celokupnu sumu od 6,5 miliona evra za projekat zaštite biološke raznovrsnosti (diverziteta) Palića i Ludaša, na osnovu mišljenja Misije za procenu koja je posetila Suboticu. Početak 2017. godine biće i početak ostvarivanja ovog projekta, a do tada lokalna samouprava treba da ispuni sve preduslove koje je Misija postavila.

„Najvažnije je da se spreči da otpadna voda i dalje ulazi u jezero Ludaš, a to će se postići izgradnjom kanalizacije za naselje Palić i potisnog voda kojim će se otpadna voda prebacivati na gradski prečistač. To je predviđeno za 2017. godinu, projekti su gotovi i sve dozvole obezbeđene. Zatim, formiranje zaštitnog pojasa između jezera i poljoprivrednih parcela.  Plan detaljne regulacije, koji to omogućava, za Palić je gotov a za Ludaš se još radi. Treće, izlov babuške smo radili prošle godine, jer ona uveliko doprinosi povećanju količine nutrijenata u vodi a samim tim i bujanju algi, i situacija je što se tiče kvaliteta vode sada bolja, ali još nije takva da bi bili zadovoljni“, kaže Mišel Roman, hidrolog, zaposlen preko nemačkog GIZ-CIM programa kao stručni savetnik u preduzeću „Park Palić“, član Radne grupe za implementaciju Plana za za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline.

Kanalizacija i priključenje

Drugu godinu za redom u Drugom i Trećem sektoru jezera Palić pojavljuju se faze sa prozirnom vodom, a da takva i ostane problem predstavlja Četvrti, istovremeno stambeni i turistički sektor, u koji se nesmetano uliva sva otpadna voda iz naselja.

„Pre dve godine ZOO vrt je priključen na kanalizaciju i to je znatno smanjilo broj kloroformnih i fekalnih bakterija u jezerskoj vodi. U odnosu na pre pet godina, kada je Palić praktično bio septička jama, sada je stanje mnogo bolje. To je vidljivo kroz analize koje se rade.  Nema sumnje da i funkcionisanje gradskog prečistača tome doprinosi.  Međutim, izgradnja kanalizacije i potisnog voda je ono što treba da reši najveći deo problema na Paliću. Ali, nije dovoljno samo izgraditi kanalizaciju – na nju treba i da se priključe korisnici u naselju.  Zbog toga je Grad usvojio podzakonski akt o javnoj kanalizaciji koji će omogućiti sistematsko praćenje industrijskih zagađivača i priključenje na javni kanalizacioni sistem. Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ će od domaćinstava koja se nalaze u područjima za koja je predviđena izgradnja nove kanalizacije zahtevati da potpišu preliminarne sporazume kojima će se ta domaćinstva obavezati da će se priključiti na kanalizacionu mrežu“, kaže Mišel Roman.

Prioritetne aktivnosti

U izveštaju Radne grupe podnetom krajem jula naznačene su prioritetne aktivnosti koje je potrebno završiti do januara 2017. godine i njihovi nosioci:

„Usvojiti Plan detaljne regulacije za obalni pojas Ludaškog jezera (nosilac: Grad Subotica i Direkcija za izgradnju). Potrebno je intenzivirati radove na geodetskim merenjima (nosilac: Direkcija), kako bi se izradio nacrt i plan bio usvojen do kraja 2016. godine.

Potpisati preliminarne sporazume sa barem 700 potrošača na Paliću da se priključe na kanalizacioni sistem (nosilac: JKP „Vodovod i kanalizacija“). Predstoji anketa u saradnji sa Mesnom zajednicom.

Planirati sredstva u budžetu Grada za 2017. godinu u iznosu od 40 miliona dinara namenjenih za eksproprijaciju zemljišta u priobalnom pojasu (nosilac: Grad Subotica). Ukoliko ne dođe do izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, sredstva će biti obezbeđena iz Fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice.

Obezbediti mehanizme da JP „Palić-Ludaš“, kao nosilac dela projekta, angažuje dva stručna saradnika za potrebe održavanja ribljeg fonda i zaštitnih zona i tri ribara za potrebe sanacionog izlova.

Od oko 1400 potencijalnih korisnika, plan je da do januara 2017. godine ove obavezujuće sporazume potpiše najmanje 700 domaćinstava na Paliću, što je i zahtev predstavnika Nemačke razvojne banke. „Vodovod“ treba da obavi anketiranje, da bi se u što skorije vreme što tačnije znalo koliko je građana i u kojim ulicama u startu spremno da uvede kanalizaciju.

„Ovde nije samo reč o zaštićenom prirodnom dobru i nameri da se spreči zagađivanje jezera, nego svaki potrošač mora da shvati da u krajnjoj lini zagađuje sam sebe. Jer, na Paliću ljudi još koriste sopstvene bunare, a septičke jame nisu daleko od njih, tako da pre ili kasnije njihov sadržaj dospeva u vodu koju koriste za piće.  Koliko sam imao priliku da čujem ono što ljudi kažu, verujem da su svesni prednosti kanalizacije i da neće biti problem da se unapred obezbedi bar 70 odsto saglasnosti za priključenje na kanalizacionu mrežu“, smatra Mišel Roman.

Prema izveštaju o dosadašnjoj aktivnosti koji je Radna grupa podnela krajem jula, angažovan je izvođač radova za izradu projekta kanalizacione mreže i pribavljanje dozvole sa rokom do kraja 2016. godine, a nosilac ovog posla je Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“.

Zaštitni pojas i očuvanje smuđa

Da bi poljoprivredno zemljište bilo odvojeno od jezera, a samim tim i sprečeno oceđivanje raznih herbicida i preparata koje poljoprivrednici koriste, a takođe i spiranje đubriva, prirodnog ili veštačkog, oko Palića i Ludoša treba da se formira zaštitna zona širine 20 metara. S obzirom da se većina imanja praktično prostire do same vode, neophodna je eksproprijacija ovog zemljišta.  „Posle Plana detaljne regulacije sledi preparcelacija, a obaveza je grada da reši sve imovinsko-pravne probleme. Zaštitni pojas u Drugom sektoru, što se tiče eksproprijacije, već je gotov, i sada je „Palić- Ludaš“ već nešto tamo i sadio što se tiče ozelenjavanja tih 20 metara širine. Ovim što je do sada urađeno ja sam zadovoljan, iako je to do sada nekih 15-20 odsto posla koliko je završeno, jer poljoprivreda više ne ide direktno do obale. Sada je na udaru istočna obala, i očekujemo da možda za dva meseca to možemo da okončamo i paralelno krenemo na zapadnu obalu i Treći sektor. Formiranje zaštitnog pojasa zvuči možda jednostavno, ali u pitanju je 400 različitih parcela za jezero Palić i još toliko za Ludaš, i to je ogroman posao da se pronađu vlasnici i da se sve to reguliše. A u pitanju nisu velike površine, ukupno oko 15 hektara za Palić i oko 20 hektara za Ludaš, mada su veoma važne za uspostavljanje eko-sistema“, kaže Mišel Roman.

Upravo to kako će funkcionisati eko-sistem i samooporavljanje jezera, tvrdi nemački hidrolog, zavisi mnogo i od toga kakav će biti riblji fond u njemu. Posle sanacionog izlova babuški, pojavila se njihova protivteža – smuđ koji se hrani babuškama i kao vrsta je veoma dobar za eko-sistem na Paliću.  Ali, dok njegova populacija ne stasa, potrebno je da prođu dve do tri godine.

„Ovu mladu populaciju smuđa treba pustiti da naraste, jer se tek veliki smuđevi hrane babuškama, ali su pecaroši krenuli da ih love, i to upravo one velike primerke!  Svako ko izvadi velikog smuđa pravi veliku štetu za eko-sistem i usporava proces oporavka jezera, jer oni za njega zlata vrede! Izlovljavanjem smuđeva poješćemo bioravnotežu na Paliću, i onda neće biti kupanja u jezeru, a kada oni narastu i kada tu ravnotežu postignemo, onda neće biti problem da se i smuđ peca. Zato apelujem da se zaustavi pecanje ove riblje vrste“, upozorava Mišel Roman.