Saopštenje za javnost Lasla Varge

Saopštenjem za javnost od 1. jula 2015. godine, Predsedništvo SVM nije osporilo ni jednu od mojih suštinskih tvrdnji iz autorskog teksta o aktuelnim zbivanjima u javnom životu vojvođanskih Mađara. Nije demantovano da SVM želi kontrolu nad celokupnim javnim životom mađarske zajednice i da ne postoji želja da se ovo promeni. Nije dovedena u pitanje ni konstatacija da je u proteklih godinu dana u prvi plan došlo rešavanje problema u mađarskoj zajednici primenom političke sile i da je SVM u konfliktu sa brojnim važnim mađarskim institucijama. Nije opovrgnuta ni tvrdnja da je postojeći sistem upravljanja poslovima u mađarskoj zajednici izgrađen na osećaju straha, kao ni činjenica da je SVM izgubio svoj politički kompas, kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu. Nije osporena ni ocena da je u sredstvima javnog informisanja čiji je osnivač Nacionalni saveta Mađara, sloboda medija ograničena.

U svom saopštenju Predsedništvo nije pokušalo da demantuje ni moju tvrdnju, da je novo rukovodstvo Nacionalnog saveta Mađara u stručnom smislu doživelo krah. Sa zaprepašćenjem sam slušao predsednika Nacionalnog saveta kada je na poslednjoj sednici saveta, u direktnom televizijskom prenosu, saopštio informaciju da je Srbija 21. januara 2014. godine započeo pregovore sa Evropskom unijom o poglavlju 23., koje sadrži između ostalih i oblast manjinskih prava. Opštepoznata je činjenica da Srbija do ovog trenutka nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje. A predsednik Nacionalnog saveta Mađara je predstavnik mađarske zajednice u radnoj grupi koja radi na Posebnom akcionom planu za nacionalne manjine u okviru poglavlja 23. Ulog je ogroman: Akcioni plan za nacionalne manjine predstavlja jedini pravni mehanizam koji u sebi nosi šansu da se godinama, decenijama nerešena manjinska pitanja, u procesu pristupnih pregovora reše.

Saopštenje Predsedništva polazi od neistine da je u mom autorskom tekstu izneta tvrdnja da „sam od 2007. godine ja sastavio praktično sve značajne dokumente za SVM i da sam ja rešio sva značajna pitanja“. Takvu neistinu nigde nisam izneo. Istina je – da sam u cilju obrazlaganja legitimiteta mog obraćanja javnosti – naveo niz političkih i pravnih dokumenata, odnosno pitanja iz proteklih osam godina, čija je izrada, odnosno zastupanje u potpunosti ili u velikoj meri bilo vezano za mene. Nisam tvrdio ni manje, ni više.

U saopštenju Predsedništva izneta je i tvrdnja da je „suština mojih stavova da u narednom periodu ne želim nikakvo zajedništvo sa Savezom vojvođanskih Mađara”. Ovim potvrđujem da sa pojavama na koje sam u svom autorskom tekstu ukazao, ne mogu prihvatiti nikakvo zajedništvo.

U saopštenju Predsedništva je izneta i tvrdnja da su organi SVM-a u proteklih godinu dana raspravljali i odlučivali o onim pitanjima koje sam u svom tekstu apostrofirao, kao i da sam glasao za sve odluke i zaključke Predsedništva. Zaista, glasao sam za sve odluke, koje su se našle na dnevnom redu. Ali odluke ili stavovi o najznačajnijim političkim pitanjima koje sam naveo u svom autorskom tekstu (pokušaj rušenja Pokrajinske Vlade, ekonomski program SVM, podizanje ograde na srpsko-mađarskoj granici), nisu prethodno utvrđivani na stranačkim organima. Tvrdnja dakle, da na sednicama stranačkih organa nisam govorio npr. o ekonomskom programu, prividno je tačna. Nedostaje samo dopuna informacije da članovima Predsedništva, do dana moje smene sa mesta potpredsednika, nije dostavljena niti Strategija regionalnog i ekonomskog razvoja, niti Akcioni plan koji sadrži spisak firmi predviđenih za kreditnu podršku.

Nije istinita ni tvrdnja da sam u proteklih godinu dana samo pet puta govorio na sednicama Predsedništva i to isključivo o temama koje nisu u vezi sa pitanjima iz mog autorskog teksta. Na sednicama Predsedništva održanim 30. marta, 14. aprila, 17. aprila i 19. aprila ove godine sam diskutovao o raznim aspektima pojedinih problema o kojima sam u svom tekstu pisao. Pored sednica Predsedništva, održana su i četiri unutarstranačka razgovora (19. aprila, 29. aprila, 26. maja i 27. maja) u prisustvu predsednika SVM i pojedinih članova Predsedništva, i to isključivo o temama koje čine suštinu mog javnog obraćanja. Tokom ova četiri razgovora otvoreno i detaljno sam izneo svoje stavove. Na šestočasovnoj sednici Predsedništva 15. juna 2015. godine u najmanje deset svojih diskusija kritički sam govorio o pojavama sa kojima se moj kasniji autorski tekst bavi. Pored toga, 10. maja, dakle nekoliko dana nakon mog izbora na funkciju potpredsednika, i u formi pisane platforme sam izneo svoje stavove unutar stranke.

U autorskom tekstu nisam slučajno koristio množinu prilikom formulisanja pojedinih pasusa. Više članova Predsedništva je u prethodnom periodu iznosilo stavove koji u sadržajnom smislu odgovaraju pojedinim konstatacijama iz mog autorskog teksta. U narednom periodu će, izvesno, i drugi, raniji i sadašnji članovi Predsedništva javno saopštiti svoje ranije zastupane stavove.

I na kraju, iz poslaničke grupe SVM neću istupiti. Ali ću, prilikom glasanja u Skupštini Srbije, u budućnosti koristiti svoje pravo na izdvojeno mišljenje u skladu sa stavom 4. člana 42. važećeg Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i radu SVM, koje inače sadrži i predlog novog Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i radu SVM, čije je usvajanje na stranački organima u toku. (u članu 31. stav 2.)

Laslo Varga