Sara Vidaković osvojila prvu nagradu za pesmu "Ljubičasti konj"

Pobedničku pesmu neobičnog naziva, Sara Vidaković, učenica petog razreda Osnovne škole "Kizur Ištvan", napisala je prošle godine kao domaći zadatak iz srpskog jezika, a potom je, kako kaže, spletom slučajnih i srećnih okolnosti ponela prvu nagradu i objavljena u Zborniku književnog stvaralaštva mladih Srbije i dijaspore, koji izdaje Srpska kuća iz Požarevca.

- Učiteljici se dopala moja pesma i zamolila me je da je prepišem, kako bi mogla da je pošalje u "Subotičke novine" da se objavi. To je nekim čudom, ni sama ne znam kako, stiglo do Požarevca i oni su uspeli da pronađu moje roditelje i da im jave da sam osvojila prvu nagradu - priča Sara koja je neizmerno ponosna na to što se među više od 130 mladih autora iz Srbije, u Zborniku našlo i njeno ime. - Kada su mi roditelji rekli, nisam mogla da verujem da se to dogodilo, jer sam tu pesmu jako davno napisala. Bila sam baš srećna i ponosna, a ova nagrada mi je dobra motivacija da i dalje nastavim da pišem.

Sara je, kako i sama priznaje, veliki zaljubljenik u književnost, te osim što uživa u čitanju lektira i romana savremenih pisaca, voli i da piše. Tako je sa šest godina počela da vodi dnevnik, kako bi kroz kratke priče i crteže sačuvala od zaborava lepe uspomene iz detinjstva, a kada je krenula u školu, pisanje je usavršila kroz živopisne sastave i poeziju, koju od trećeg razreda neprekidno stvara, pronalazeći inspiraciju u svemu što je okružuje.

- Pesma "Ljubičasti konj" je nastala sasvim slučajno, tako što sam gledala televiziju i setila se da moram za domaći da je napišem. U tom trenutku je na televizoru prolazila neka reklama za lekove, na čijoj kutijici se nalazio mali ljubičasti konj i tako mi je palo na pamet da o tome pišem, polako sam spajala rime, trudila se da sve dobro zvuči i na kraju je baš dobro ispalo - kaže Sara.

Na molbu posetilaca objavljujemo i Sarinu nagrađenu pesmu.

LJUBIČASTI KONJ

U malom selu,
desilo se čudo,
kobila Monja,
ožrebila ljubičastog konja

Maleno ždrebe,
uplašilo mačku,
što u štali prede.

Po avliji,
kokoške se raskokodakale,
ko-ko-da,
bežite, evo čuda.

Reče deda,
komšiji Mati:
"Ime mu moramo dati."

Mato sedi,
u daljinu gledi,
pa kaže dedi:
"Neka bude Ljubo, on je naše čudo."

Osim ove, Sara je autorka još nekoliko desetina pesama, među kojima su "Školske muke", "Baka", "Jesen", "Kobila Monja", "Moja osećanja i priroda", a uskoro bi mogla i da dobije samostalnu zbirku, budući da su joj iz Srpske kuće ponudili da napiše još nekoliko redaka poezije kako bi do kraja godine izdali njenu knjižicu pesama, prvu publikaciju.

Mlada Subotičanka uživa u čitanju, a trenutno od žanrova najviše čita komedije i horore, jer, kako kaže, "adrenalinski je tip osobe, a voli i da se smeje".

Pored pisanja, ova vedra i pričljiva devojčica bavi se glumom, uči istovremeno više jezika i bavi se sportom. Uz brojne vanškolske obaveze, škola je ipak prioritet, ali i na tom polju mlada sugrađanka beleži uzorne rezultate. Uz podršku najbližih uspeva da uskladi formalno obrazovanje, hobije i druge svakodnevne aktivnosti, ali i da uživa u detinjstvu sa svojim vršnjacima.