Seča Badnjaka

I ove godine, Srpski kulturni centar Sveti Sava i Srpska pravoslavna crkvena opština subotička organizovali su seču i paljenje badnjaka. Od kad je Božića ovaj dan se slavi tako što glava porodice, prvim zracima sunca, odlazi u šumu i seče badnjak. U gradovima, ova tradicija se malo izmenila, pa se tako sada organizovano odlazi na seču badnjaka.

Seča badnjaka po osamnaesti put održana je u našem gradu, a veliki broj Subotičana i ove godine se priključio ovom običaju. Kolona koja se okupila ispred Hrama Vaznesenja Gospodnjeg krenula je ka Makovoj Sedmici u devet časova.
Prema rečima onih koji su prisustvovali seči Badnjaka veoma je bitno da se očuva tradicija našeg naroda.

Veruje se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče. Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju radošću, zdravljem i obiljem.

Osim toga što se badnjakom ukrašava dom, uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku u kojoj se rodio Hristos i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. Paljenje Badnjaka održaće se 17 časova  na Trgu u Subotici.