Sećanje
Kad se sledećeg dana probudio, nakon doručka Jakab pogleda dobijeni tekst o sinagogi. Prvi put je imao priliku da ga pročita u nedeljniku. Delovao mu je nekako drugačije, pompeznije, među svim tim drugim tekstovima i slikama, nego onaj komad papira, koji je on sastavio i poslao u rukopisu uredniku.
Čitao je u sebi: “ Obojene površine u unutrašnjosti hrama prikazuju cvetove, a stubovi kupole zrakasto, slično šatoru, pružaju vitku i jezgrovitu sliku ukrašenu palmama. One su tako postavljene da podsećaju na jevrejske šatore koje ispunjavaju motive cveća. Prema gore rasprostiru se varijacije boja, od ljubičaste do plave, što simbolizuje zlatne zrake izlazećeg sunca, pomešane sa plavetnilom nebeskog svoda. Oltar predstavlja praznik palmi. Grane na njemu, poput krila, prikazuju simboličnu sliku kerubina starog jevrejskog svetilišta. Obojena stakla su takođe obrađena sa motivima cveća i prelaze u predstavu raja u kupoli, a povezuju život na zemlji sa nebeskim svodom. Na dva ugla od vrata nalaze se, slično stubovima, ostvarenja kojima smo želeli da simbolizujemo dva stuba koja su postavljena ispred jerusalimskog hrama za dobre i rđave ljude.
Ceo hram smo smestili u svetle vedre i jake boje, da bi na ovom mestu bila odstranjena sva tuga, a pobožni vernik spokojno istupio pred čin molitve, suprotno od sumorne unutrašnjosti gotskih crkava. Ove misli su nas nadahnjivale kad smo konstruisali kupolski izgled kao simbol svetskog Univerzuma – Gospoda i to nas je podsticalo pri uobličavanju jevrejskih hramova. Četiri manje kupole predstavljaju četiri strane sveta, nad kojima kao univezalna sila stoji velika kupola“
Sinagoga u Subotici – kupola
I zaista, bilo je to za njega i Komora – sad ili nikad. Mnogo su vremena, truda i promišljanja uložili u nastojanje da stvore objekat koji će objediniti sva njihova graditeljska saznanja u jedan tako važan objekat kao što je sinagoga u Segedinu, za čiju izgradnju su radili ovo konkursno rešenje, koje je na kraju primenjeno u Subotici. Svesni su bili da su kreirali nešto graditeljski inventivno u mnogo čemu, a istovremeno nešto najpribližnije onom kako su oni zamišljali idealan verski objekat sinagoge, koji svojom pojavnošću (naročito unutrašnjom) asocira na vremena pisanja prvih istorija, kad su se verski obredi jevrejske vere odvijali u šatorima, pod vedrim pustinjskim nebom. Sve je ovo njegova vizija, koju je dobio iščitavajući Toru mesecima, tražeći arhitektonske i dekorativne detalje koji bi alegorički najbolje povezivali hram stvoritelja sa vernicima.
Graditeljski, njegov partner Komor je ovde primenio, niz veoma smelih konstruktivnih detalja, poput čeličnih stubova - nosača kupole, konstrukcijski inovativne krovne konstrukcije, betonskih temeljnih konstruktivnih elemenata i slično. Ipak, naoko najimpozantniji poduhvat predstavlja centralna kupola i svodovi iznad bočnih prostora sinagoge koje je izveo u vidu opne, od obloženog “rabica” i predstavljaju jednu od prvih primena, u širem okruženju ovakvog težinski rasterećujućeg rešenja. I prostorni nosač u formi tanke okačene opne i sam primenjeni materijal su bili velika inovacija. Mnogi su, i sad - dvadeset godina posle, kad je primena ovakvih rešenja ušla u uobičajenost, govorili Komoru na stručnim susretima, da je ovako izgrađena četrdeset metara visoka, prečnika dvadeset i pet metara, kupola bila veoma hrabar korak inovativnog graditeljstva sa samog početka veka. Ovo rešenje davalo je prostoru i izuzetnu akustiku, koja je bila više nego važna za objekat. Komor je ovakvo rešenje primenio i kod izgradnje zasvođenja Velike terase na Paliću.
