Sećanje na poslednju vožnju tramvajem

Kako je izgledala poslednja vožnja tramvajem, tog 2. aprila 1974. godine, okom objektiva zabeležili su Zlatko Jovanov i Edvard Kirbus, čije fotografije su sinoć izložene u holu bioskopa "Aleksandar Lifka" na 45. godišnjicu ovog događaja. Kirbus pamti da je tada bio u ulozi "lovca", jer je foto-aparatom lovio lica ljudi koji su se opraštali od tramvaja.

- Cela kompozicija fotografija je počela da se stvara oko 2000. godine, kada sam slavio 50 godina bavljenja fotografijom. Potom sam se 2014. godine, dogovorio sa Zlatkom da objedinimo njegove i moje fotografije i napravimo izložbu. Za dve godine, ove fotografije su obišle sve Gerontološke klubove u Subotici i ljudi koji su tamo boravili su se sećali tramvaja i svima je bilo lepo da se prisete šta je tramvaj značio za Suboticu i njene građane - rekao je Kirbus.

Prema rečima Mileta Tasića, likovnog kritičara, ovo je godišnjica nečega ružnog što se dogodilo našem gradu, a to se vidi i na fotografijama koje otkrivaju ljudsku tugu i kisele osmehe, jer se niko nije radovao tome što tramvaja više neće biti.

- To je neka vrsta sprovoda. Imamo cveće, veliki broj ljudi, odlazak i nestanak nečega što je bilo sastavni deo ovoga grada. I ja sam se vozio tim tramvajem 20 godina i to nikada neću zaboraviti. Ne sećam se većeg opraštanja u gradu, od opraštanja sa tramvajem. Ipak, moje naivno ubeđenje je da će se tramvaj neminovno vratiti u ovaj grad, upravo zbog ekonomskog faktora. Neće više biti izbora, neće više moći da se bira čime će se ljudi voziti, moraće se preći na električnu energiju. Ko će to doživeti, ne znam. Ali sam siguran da će taj dan doći - poručio je Tasić.

Prema svedočenju istoričara umetnosti Mirka Grlice, koje je zabeleženo u "Sto godina javnog prevoza u Subotici", poslednja vožnja tramvaja izvela je na ulice oko deset hiljada sugrađana, možda i više nego 1897. godina kada je krenuo prvi tramvaj na Palić. Kirbusa smatra da je ta brojka umanjena, te da je toga dana bilo i više od deset hiljada ljudi na ulicama.

- Tog dana sam obišao trasu od današnjeg "Subotica-transa" do Somborske kapije i to je bila nepregledna masa ljudi koji su bili oko šina, na stajalištima, pokušavajući da uđu u tramvaj. Danas se čudim kako nije došlo do nekog incidenta, jer nije bio običaj da se na subotičkim tramvajima vešaju ljudi i deca kao grozdovi i putuju sa njm poslednji put. Nostalgija koja vlada za tramvajem postoji, ali ona polako umire, kao što umiru vremešni ljudi koji su se njime vozili - rekao je Kirbus.

Poslednjeg dana, tramvaji u našem gradu su saobraćaji redovno sve do 14 časova i 30 minuta, kada su se dovezli u remizu, okitili cvećem i transparentima, a potom vraćali na redovne linije i Subotičane vozili besplatno.

- Oko 17 časova na okretištu stanice u Malom Bajmoku sakupila se duga kompozicija od pet motornih kola i pet prikolica i krenula na poslednju vožnju. Subotički tramvaj poslednji put je zazvonio 2. aprila 1974. godine u 17 časova i 40 minuta - napisao je Mirko Grlica.