Sednica gradskog parlamenta
Radilo se o usvajanju konsolidovanog računa gradskog budžeta za 2011. godinu, i to pre nego što je pristigao izveštaj eksterne revizije o trošenju ovih sredstava, što je opozicija ocenila kao nedopustivo, i kao pokušaj da se odgovornost oko eventualnih nezakonitosti u tome prebaci na sve odbornike. Inače, usvajanje konsolidovanog završnog računa trebalo je da se obavi još krajem juna, ali je taj posao kasnio zbog majskih izbora.
Obim budžeta u 2011. godini iznosio je 3,905 milijardi dinara, a uz tri rebalansa tokom godine dostigao je 4,347 milijardi dinara, a krajnji račun pokazuje da su rashodi usklađeni sa prihodima, te da je grad bez većih problema funkcionisao, glasi zvaničan izveštaj o realizaciji budžeta.
Odbornik SNS-a Ilija Maravić primetio je da se iz izveštaja ne vidi stvarno trošenje sredstava, već samo sintetički prikaz ukupnih troškova, i upitao je šta će se dogoditi ako izveštaj interne i ekspertne revizije bude negativan, a skupština ovaj dokument usvoji. Njegova ključna primedba se odnosila na preveliku stavku „usluge po ugovoru“, u visini od 180 miliona, kao i na specijalizovane usluge, od 320 miliona dinara. Kako je naglasio, za oblast poljoprivrede je bilo planirano samo 165 miliona, a utrošeno tek 80, od čega čak 65 miliona čine isplate po ugovoru o delu.
- Stavka o utrošenim, po njegovim rečima, nerealno visokim sredstvima za izgradnju Trga dr Zorana Đinđića od oko 500.000 evra nije ni pomenuta, kao ni troškovi zarada fiktivno zaposlenih radnika u gradskoj upravi, niti druga izdvajanja za tu kategoriju zaposlenih, kao što su troškovi vanrednog školovanja, stipendije za njihovu decu, zdravstvene usluge - napomenuo je Maravić, podsećajući da nasuprot prevelikih troškova gradske uprave stoji stalno povećanje cena komunalnih usluga, koje građani već jedva plaćaju.
Čuso Endre iz Saveza vojvođanskih Mađara podsetio je da je za asfaltiranje gradskih ulica bilo izdvojeno oko 120 miliona dinara, od čega je asfaltirano dvadesetak ulica, dok je prema izveštaju za asfaltiranje atarskih puteva bilo izdvojeno 111 miliona, uz još 20 miliona iz republičkih fondova, ali se u subotičkom ataru jedva mogu naći putevi sa asfaltom.
Jene Maglai, odbornik SVM, ocenio je da je prvobitno planirani budžet od oko tri milijarde u neskladu sa potrošenih četiri milijarde, te da je „neozbiljno promašiti budžetske planove za čitavu milijardu“. - Problem je i što glavnu stavku u prihodima čine porezi na zarade, dok se izvori samog grada, kao što su naknade za građevinsko zemljište i zakupnine zanemarljive - naveo je Maglai.
Primedba Đule Lasla iz Pokreta mađarske nade odnosila se na finansiranje izgradnje pozorišta, koje je potpuno izostalo, to jest, ni u prošlogodišnjem ni u ovogodišnjem budžetu nema te stavke, te je zatražio da se to ispravi. - Grad je potpisao ugovor o finansiranju ovog projekta, isto kao i Pokrajina i Republika, i mi moramo zahtevati da se taj objekat dovrši, a ne da on bude još jedna promašena investicija. Ili pak treba pozvati na odgovornost direktoricu Narodnog pozorišta i predsednika UO zbog odustajanja od ovog projekta - rekao je Laslo.
Vučinić: Dugova nema
Zanimljivo je da je ovog puta vidno izostala diskusija odbornika iz široke vladajuće, izuzetno ćutljive koalicije, iz koje je stiglo samo par čisto proceduralnih primedbi, za razliku od njihovih vrlo agresivnih nastupa prilikom ranijih rasprava o budžetu.
Bivši gradonačelnik Saša Vučinić morao je lično pred govornicom da obrazlaže politiku trošenja budžetskih para. On je napomenuo da je „osnovno što grad nema dugove, i što je sve vreme imao izbalansirane prihode i rashode“. - To je srž svega, i osim kredita (kao što su oni za gradski prevoz i kupovinu kasarne - prim. autora), koje su odobrili sami odbornici, grad ni u čemu nije prezadužen - rekao je Vučinić.
V. Laloš