Sezona krpelja

Krpelji parazitiraju na toplokrvnim životinjama i ljudima. Kada se nađu na životinji ili na čoveku krpelji sišu krv i hrane se krvlju kako bi se odvijao njihov razvoj i razmnožavanje. Svojim prisustvom na koži iritiraju domaćina, mogu da dovedu do hipersenzitivnih reakcija i da uzrokuju tik paralizu i anemiju. Najveća opasnost od krpelja je ta što su oni vektori u prenosu nekih bakterijskih i virusnih oboljenja.

Nalaze se u travi, kao i na drveću, tako da ste tokom boravka u prirodi izloženi potencijalnoj opasnosti od njegovog ujeda.

Ubod krpelja je bezbolan i često prolazi neopaženo. Ukoliko se krpelj ne primeti na vreme, nakon što se on napije krvi, otpadne sa kože. Oni koji imaju više sreće i krpelja primete na vreme, odmah treba da se jave doktoru, kako bi on bio izvađen.

Veliki broj krpelja zaražen je nekom od bakterija, koja se prenosi na čoveka, a jedna od najčešćih je bakterija koja izaziva lajmsku bolest. Ispoljava se kao crvenilo na koži, oko mesta ujeda, a kasnije može da se javi na drugim delovima tela.

Ono što je bitno pomenuti jeste da je potrebno razlikovati lokalnu reakciju od crvenila koje stvara lajmska bolest. Kao prevenciju od ujeda krpelja dovoljno je izbegavati područja visoke trave, šiblja i grmova, pogotovo u proleće i leto. Ljudi koji borave u prirodi treba da se zaštite od krpelja nanoseći na kožu sredstva koja odbijaju krpelje, a koji se mogu kupiti u apoteci. Posle boravka u prirodi neophodno je pregledati pre svega odeću, a zatim i celo telo.