Simboli uništavanja jednog grada

Tek sredinom januara 650 korisnika narodne kuhinje u Subotici mogu očekivati prvi topli obrok, koji su poslednji put primili 24. decembra prošle godine. U međuvremenu, najsiromašnijim Subotičanima podeljeni su paketi suve hrane.

Činjenica da se 24. decembra proslavlja Badnje veče po Gregorijanskom kalendaru je bila jedina motivacija ili garant siromašnima da se vlastodršci smiluju i velikodušno im daju poslednji topli obrok u odlazećoj godini.

Da li je to bila čestitka lokalne vlasti ili milostinja, procenite sami.

Siromašni u Subotici i dalje žive u neizvesnosti s kojom količinom i za koliko građana će ove godine Crveni krst moći da obezbedi ručak za sve one kojima je je to najčešće jedini dnevni izvor nade za preživljavanje. Oko 1.000 građana u ovom trenutku ima potrebe za narodnim kazanom. Prošle godine, i pored smanjenja broja donatora, narodna kuhinja je u 12 meseci pripremila 180.000 porcija kuvanog obroka u vrednosti od 17 miliona dinara. Gradska uprava će i ove godine da odredi isti iznos pomoći kao i prošle godine zbog toga što je grad do marta na privremenom finansiranju. To je trećina utrošenih sredstava u prošloj godini i taj novac će biti dovoljan samo za 250 obroka dnevno! Socijalnu pomoć u Subotici prima 2.600 građana i više od 2.300 dece.

Gradski plen deli koaliciona većina koju čine Demokratska stranka (DS) i Savez vojvođanskih Mađara (SVM) čija nesposobnost godinama koči razvoj grada. Subotičkim vlastodršcima je kriza stigla u pravi čas. Koalicioni savez se, osim međusobnog udomljavanja po Upravnim odborima, koristi i za međusobna optuživanja i večita prebacivanja odgovornosti jednih na druge za sve što je obećano, a nije urađeno. Teret njihove neodgovornosti, kao i uvek, snose žitelji ovog grada. Dok su građani taoci prepucavanja ova dva partnera, broj nezaposlenih iz dana u dan raste! Obećane "grinfild" investicije ne pristižu, grad u najboljem slučaju stagnira.

Imamo mnoštvo započetih, a ne nedovršeni projekata poput kompleksa zatvorenih bazena "Dudova Šuma" čija je gradnja započeta još davne 1995. god. Bilo bi zanimljivo videti kompletnu finansijsku dokumentaciju projekta bazena kao i iznos traženih, dobijenih i stvarno utrošenih sredstava iz Fonda za kapitalne investicije AP Vojvodine i NIP-a od 1995 god. pa sve do danas.

Nenalaženje rešenja i nesposobnost gradske vlasti oko izgradnje novog prečistača na Paliću dovodi do enormnog i nekontrolisanog zagađivanja Palićkog jezera u kojem je zabranjeno kupanje, a prošle godine je zahvaljujući ulivanju kanalizacionog otpada i usled nedostatka kiseonika uginulo oko 11 tona riba. Palić bi danas morao da bude jedno od najatraktivnijih i najprivlačnijih turističkih destinacija u Vojvodini, u Srbiji, pa i mnogo šire.

Izlizana tema svakih novih istorijskih lokalnih izbora je i Zaobilaznica oko Subotice, čijom bi se izgradnjom konačno izmestio teretni saobraćaj iz centra grada. Dvodecenijsko čekanje na završetak izgradnje zaobilaznice zbog čijeg nepostojanja šleperi konstantno uništavaju asfalt i zagađuju vazduh, kulminiralo je odlukom Vlade Srbije da raspiše javni tender za konačni, a možda ne i poslednji pokušaj izgradnje ovog kraka Koridora 10.

Gradski Korzo je prenatrpan bankama koje neverovatnom brzinom niču kao pečurke posle kiše. Grad je postao jedno veliko parkiralište za ubiranje harača, sa najskupljim komunalnim uslugama u zemlji.

Gde je nestao ostatak našeg grada? Da li Subotica koja je nedavno dobila status grada, gradom doživljava samo božićno-novogodišnje okićenu relaciju koja se proteže od jednog ćoška Korzoa do drugog ili su i ostali, zapostavljeni i zapušteni delovi grada takođe delovi Subotice? Okolna mesta i prigradska naselja sa njenim žiteljima, pa i ona mesta koja su od centra udaljena svega 20 min. hoda, svrstavaju se i doživljavaju kao drugorazredna mesta sa drugorazrednim građanima koji u 21. veku nemaju normalno regulisan dotok gradske vode, niti izgrađene sve asfalte. U slučaju nevremena, ovi ljudi neretko satima ostaju bez struje. Za vreme obilnih padavina svaka porodica bi trebala da ima vezan čamac u dvorištu i da uvek budu opremljeni gumenim čizmama, a bebe i pojasima za spasavanje.

Osim ovih sitnica ovde... obustavljeni su i veliki megalomanski ambiciozni projekti poput rušenja i izgradnje novog Narodnog pozorišta, od kojih gradjani trpe štetu, dok pojedinci imaju koristi.

Po ustaljenoj tehnologiji funkcionisanja ove vlasti, obezbeđena su sredstva za rušenje objekta, ali ne za njenu izgradnju! Tek da narod vidi da se nešto ruši, pardon, gradi.

U potpunom odsustvu javne rasprave u kojoj bi stručna javnost, kao i sami građani mogli uticati i doprineti konačnom izgledu novog Narodnog pozorišta, mi u centru grada dobijamo megalomansko, predimenzionisano Čudovište.

Ako se i nekada, što je potpuno neizvesno, završi izgradnja Narodnog pozorišta, sasvim je sigurno da se budući arhitektonski izgled pozorišta neće uklapati u arhitekturu jezgra grada. S obzirom da su u SVM-u pre nekoliko nedelja izjavili da obećana sredstva iz pokrajine i Beograda nisu preusmerena, te će poluizgrađeni stakleno betonski monstrum, inače, bivši simbol grada, još dugo vremena ovako rasčerečen, zbog ljudskog nemara, provocirati sprdanje građana.

I dokle tako?

Hoće li neko za neizvršenje obećanog snositi bilo kakvu odgovornost?

Koliko bi građana bez posla imalo šansu da se zaposli ili koliko bi siromašnih građana i dece imalo mogućnost na pristojan obrok, da su ta ogromna sredstva usmerena u tom pravcu, a ne za neshvatljivo rušenje Narodnog pozorišta, bez prethodno obezbeđene finansijske konstrukcije.

Ruglo u centru grada je samo Simbol bahatosti i nekompetentnosti lokalne vlasti.

U Subotici koju često nazivaju "Kapijom Evrope", uličnim se božićno-novogodišnjim lažnim sjajem stvara atmosfera u kojoj polako ali sigurno izumire jedan grad koji je nekada imao Dušu... Grad različitosti i šarenila kulture.

Gde su moji sugrađani?

U tišini ih čujem, osluškujem ih kako Ćute.

Umire moj grad.

(autor: Natalija Jakovljević)