Sinagoga privukla više od 10 hiljada turista

Izgrađena prema projektima Marcela Komora i Dežea Jakaba, subotička Sinagoga je jedinstven i izuzetan objekat iz više razloga. Ona je jedini objekat ove namene u Evropi koji nosi obeležja mađarske varijante secesije, a svojom monumentalnom lepotom i floralnim dekoracijama u vidu paunovog pera, lale, stilizovane ruže ili ljiljana, zaustavlja dah posetiocima kako iz naše zemlje, tako i iz regiona. Gotovo svakog dana kroz nju prođu i turisti iz azijskih zemalja, dok je Njujork najudaljenija destinacija iz koje je posetilac došao da bi uživao u njenoj lepoti.

- Od 20. januara, kada smo otvorili Sinagogu za turističke posete, nije prošao nijedan dan, a da je Sinagoga bila prazna i da neko nije pokucao na naša vrata - kaže Hajnalka Ileš, koordinatorka aktivnosti u Fondaciji "Subotička Sinagoga", koja upravlja ovim objektom. - Najviše posetilaca nam dolazi iz Mađarske, kojima je poseta Sinagogi uključena i u turističke aranžmane, bilo je dosta posetilaca iz Hrvatske, Rumunije, jako mnogo školskih ekskurzija, individualnih i turističkih grupa, poseta koje su firme organizovale za svoje zaposlene samo da bi videli Sinagogu. Takođe, imali smo i posete stranih delegacija koje su dolazile u Srbiju na pregovore ili sastanke, a opet su obišli Sinagogu, što znači da je ona postala nezaobilazna destinacija.

Ni Subotičani nisu ravnodušni na ovaj velelepni biser secesije u srcu grada, te ga rado posećuju u sklopu kulturnih manifestacija. Tako je u Noći muzeja više od pet hiljada sugrađana pohrlilo u Sinagogu kako bi se iznova divilo njenom šarmu, u Noći secesije bilo je više od hiljadu posetilaca, a isto toliko ih je uživalo i u koncertu svetski poznate operske pevačice Erike Mikloša i Simfonijskog orkestra Segedina, koji se održao prošlog četvrtka.

- Kada su ovakve manifestacije u pitanju, sugrađani već na vratima čekaju da otvorimo Sinagogu i vrlo rado je posećuju. Do sada nismo videli da je neko otišao razočaran ili nezadovoljan, a mnogi dolaze po nekoliko puta da bi ponovo videli njene žive boje, tu veliku kupolu koja svojim oblikom podseća na šatore izabranog naroda i naravno mađarsku secesiju koja je puna simbola i nežnosti kakvu nema nijedan drugi objekat. Dešavalo nam se i to da ljudi dođu, sednu i čitaju knjigu, jer je Sinagoga za njih mesto mira - dodaje Ileš.

Pored turističke i kulturne namene, subotička Sinagoga je i verski objekat, koji je posle četiri decenije ponovo doživeo svoju inauguraciju u maju 2018. godine, kada su svečano uneta tri svitka svete knjige Tore, postavljena u poseban deo koji nosi naziv Aron HaKodeš. Na taj način, Sinagoga je postala jevrejski hram u kojem se mogu držati bogosluženja i verski obredi, a prema rečima Roberta Kovača, predmolitelja i šefa kancelarije Jevrejske opštine Subotica, to je bio jedan od najznačajnijih trenutaka od njene obnove.

- Reč Tora potiče od hebrejske reči koja znači uputstvo ili učenje. U jevrejskoj tradiciji, Tora je centralni tekst u kome su postavljene osnove jevrejske etike i kodeksa postupanja, stoga je ona religijski i pravni tekst otvoren tumačenju i primeni na svakodnevne životne uslove i prilike - objašnjava Kovač. - Tekst Tore podeljen je u pet knjiga, a ispisan je na dugačkom, posebno pripremljenom pergamentu koji je urolan, namotan na drvene pritke i ogrnut svečanom tkaninom kada se ne čita. Sefer Tora ili svitak Tore je svitak pergamenta na kojem je ispisano pet Mojsijevih knjiga, a drvene drške svitka se zovu drvo života. Iz ovakvih svitaka se čita tekst Tore subotom, praznicima, ali i u ponedeljak i četvrtak, odnosno danima aposta ili radosti.

Subotička Sinagoga je druga po veličini u Evropi, odmah posle budimpeštanske. Centralna kupola je visoka 40 metara, u prizemlju ima 850, a na galeriji 550 mesta. Kada je izgrađena, davne 1902. godine, u nju je za Šabat dolazilo četiri hiljade ljudi, a ulazili su oni koji su kupili mesto. Kao jedno od zbornih mesta dešavanja u našem gradu, Sinagoga je vrvela i bila puna života sve do početka Drugog svetskog rata, kada su Jevreji deportovani u logore smrti. Od tada je počelo njeno propadanje, a u višegodišnjoj obnovi, koju su finansijski pomogle Vlada Srbije i Mađarske, učestvovali su brojni stručnjaci, građevinci i restauratori iz naše i susedne zemlje, da bi u proleće 2018. godine ona konačno bila završena.

- Oživeti jedan ovakav objekat za samo pola godine, kako za turističku ponudu, tako i za kulturnu ponudu, a pri tome sačuvati i negovati sakralni deo, nije lak posao, za sve to je potrebno vreme i mnogo truda i rada svih nas koji smo tu - zaključuje Hajnalka Ileš.

Vrata subotičke Sinagoge otvorena su za posetioce od utorka do petka od 10 do 18 časova, a subotom i nedeljom od 10 do 14 časova, dok je ponedeljak neradni dan. Ulaz za decu do 10 godina je besplatan, za decu od 10 godina, studente i penzionere košta 150 dinara, a za odrasle 250 dinara.