Sindikat sumirao godinu za nama

Iz ugla Saveza samostalnih sindikata, 2021. godina je bila teška i zahtevna u pogledu prilagođavanja radnika novonastaloj situaciji izazvanoj pandemijom virusa kovid-19, jer je nekoliko preduzeća povećavalo obim posla i uposlenosti, dok su pojedina preduzeća radila sa manjim kapacitetom, proglašavala tehnološke viškove i slala radnike na plaćeno odsustvo. Bitna tema bila i odlazak radnika u penziju, koji su se Sindikatu obratili zbog uvedenih penala, tražeći njihovo ukidanje, što je razmatrao i Socijalno-ekonomski savet Srbije.

- I dalje se traži da se ljudima, koji napune 40 godina radnog staža, ukinu penali kada napune 65 godina i Sindikat i dalje stoji iza toga i to je za Republiku Srbiju jedna bitna tačka koja mora da dobije epilog - kaže Ištvan Huđi, predsednik Sindikata. - Ono čega u poslednje vreme nemamo, a bilo je u prošlosti, jeste problem povezivanja staza, gde radnici odrade svoj radni vek i onda se pojave u PIO fondu i ispadne da nemaju povezan radni staž, fali im nekoliko meseci ili godina. To je bilo u IMK "29. novembar" i pre privatizacije u "Bratstvu". Ljudi nam se javljaju sa ovim problemom i pokušavamo da nađemo rešenje u razgovoru sa poslodavcima ili kroz arhivu i dokumente, jer su porezi i doprinosi pretežno uplaćivani, a M4 obrasci nisu urađeni. Imamo i problem u "Solidu", gde je ostalo povezivanje staža za 2016, 2017. i 2018. godinu i na tome ćemo u sledećoj godini morati ozbiljnije raditi, jer će to definitivno biti problem za te ljude kada steknu uslov za penziju.

Nakon gotovo pet godina rada, Huđi kaže da je konačno došlo do izvesnog pomaka u slučaju IMK "29. novembar", gde je veliki broj zaposlenih imao potraživanja iz 1998. i 2008. godine, odnosno u periodu dva stečaja.

- Tužbe su bile za materijalnu i za nematerijnu štetu, koja podrazumeva kada je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i većina radnika je dobila tu naknadu. To je oko 800 evra, koje je država odredila, sud koji je tako namenio i tu je isto bilo žalbi, ali to je za sada to. Sledeća tema su bile plate, koje nisu bile isplaćivane u tom prethodnom periodu i od ukupno 1.140, imamo 1.068 pravosnažnih presuda, a od tih pravosnažnih presuda oko 400 radnika je dobilo svoje zaostale plate iz 1998. i 2008. godine. To je rezultat koji niko nije očekivao i svi ljudi su se već bili odrekli tog novca, da bi na kraju došli do njega. I tu postoje određeni problemi kada se vrši naplata od suda ili advokata, zbog toga što zakoni kažu da, kad imate pravosnažnu presudu, morate da isplatite, ali to se ne dešava i čak se dešava da se angažuju izvršitelji koji treba da od suda naplate sredstva za radnike, što je primer koji ne bi smeo da se dešava - ističe Huđi.

S druge strane, problem imaju i poslodavci, koji su Sindikatu predočili da u Subotici postoji manjak radne snage određenih zanimanja, odnosno da nedostaju visoko kvalifikovani radnici koji se bave određenim zanatom, a jedan od načina da se to nadomesti, kako objašnjava predsednik Sindikata, jeste kroz dualno obrazovanje.

- Kad se u javnosti priča o dualnom obrazovanju, određeni broj ljudi pogrešno razume šta je to dualno obrazovanje. Dualno obrazovanje su stručna zanimanja koja ne odlaze na radno mesto da rade na traci, već su to stručnjaci, kao električari, varioci, bravari, metalostrugari, pekari, konobari, koji su stručni u svom poslu. Radićemo na tome i dalje, jer nam je veoma bitno da mladi ostanu u Subotici i da rade, ali ono što je još bitnije, jeste da ovde mogu da zasnuju svoju porodicu i da od svog rada mogu da žive - kaže Huđi.

A plate u našem gradu još uvek su ispod republičkog proseka. Poslednji podaci za oktobar 2021. godine pokazuju da je prosečna plata u Subotici iznosila oko 58.000 dinara, dok je republički prosek bio oko 66.000 dinara, što mora da se popravi, naglašava predsednik Sindikata.

- Moramo svi da radimo na tome da radnici imaju veće plate i da poslodavci ili strani kapital koji dolazi moraju o tome da povedu računa, jer polako nam nedostaje kvalitetne radne snage i, po mom mišljenju, oni će morati da se više plaćaju, a samim tim će i prosek plata u Subotici biti veći. Po nama je ovo malo, moglo bi više i tražmo od poslodavaca da uzmu sve aspekte u vidu kada pregovaraju sa radnicima ili kad povećavaju zarade - dodaje Huđi.

Na kraju godine, Sindikat je sa lokalnom samoupravom potpisao kolektivni ugovor za sva javna i javno komunalna preduzeća, koji stupa na snagu od 1. januara 2022. godine, a koji bi trebalo da unapredi prava zaposlenih.

- U tom kolektivnom ugovoru je stavljeno dosta stvari koje su povoljne za radnike. Povoljniji Zakon o radu, pa su tu godišnji odmori, plaćena odsustva, jubilarne nagrade. Dakle, ima puno segmenata za radnike, pogotovo za preventivnu radnu invalidnost, da se radnici mogu poslati za neke bolesti u određene banje na lečenje. Važno je i to što kolektivni ugovor važi dok ga sporazumne strane koje su ga potpisale ne promene. To znači da se ne može nešto jednostrano promeniti, nego Sindikat i poslodavac učestvuju u promenama, što znači da su i radnici više informisani - zaključuje Huđi.

Kako dodaju iz Sindikata, pozitivno je i to što većina poslodavaca stranog kapitala na kraju godine radnicima isplaćuje 13. platu, ali da je od svega najvažnija bezbednost zaposlenih na radu, na čemu treba raditi i u narednoj godini, kako u javnom, tako i privatnom sektoru.