Sindikati nezadovoljni minimalcem od oko 40 hiljada dinara

Pošto sindikati i posladavci nisu uspeli da se dogovore o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, poslednju reč dala je Vlada Srbije koja je odlučila da minimalac od 1. januara 2023. godine bude uvećan za oko 14 odsto.

- Sindikati su tražili da zagarantovana minimalna zarada makar zadovolji potrošačku korpu. Ne mogu da kažem da Vlada ne ulaže napore da do toga i dođe, ali činjenica je da su poskupljenja drastična, poskupela je hrana, osnovne potrepštine, ogrev, gorivo i drugo. Ovo povećanje minimalne zarade nije dovoljno da pokrije osnovne troškove jedne porodice. Pre nekoliko godina imali ste inflaciju od oko 2 odsto, pa se uz neko minimalno povećanje plate plus minuli rad to moglo pokriti. Sada imamo zvaničnu inflaciju od 13 odsto, a realno je veća - objašnjava Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice.

Zbog sve učestalijih poskupljenja sindikati su tražili da usklađivanje minimalne cene radnog sata bude 2 puta godišnje.

- Sindikati su juče Vladi predali spisak sa svim onim što čini potrošačku korpu, gde se jasno vidi da tročlana porodica ne može da pokrije osnovne troškove od minimalne zarade - dodaje Huđi i podvlači da minimalna cena rada u suštini predstavlja garant da će radnik u situacijama kada firma ima problem sa poslovanjem dobijati taj minimalni prihod - Kod nas se pogrešno tumači minimalac. Dakle, minimalna cena radnog časa se isplaćuje samo u kriznim situacijama, kada kompanija, ustanova ili institucija zapadne u poteškoće. Međutim, kod nas se to tumači tako da je minimalac obaveza, a ostalo može i u koverti. Takav pristup je problematičan.

Naš sagovornik ukazuje na to da se povećanjem minimalne cene rada polako izjednačavaju plate ljudi na nižim i višim radnim mestima.

- Ljudi koji su na višim mestima povišicu dobijaju samo u onom procentu u kom se sindikati dogovore sa poslodavcima. Tako da se pravi ta kompresija i ljudi na nižim pozicijama sa svojim primanjima polako sustižu ljude koji su na onim radnim mestima koja zahtevaju veću odgovornost i veći stepen obrazovanja. To nije dobro, ali sem sindikata, ovom temom se niko ozbiljnije ne bavi - zaključuje Huđi.