Skup o značaju upravljanja otpadnim vodama i otpadom

Cilj skupa, na kome će biti predstavljeno oko 40 naučnih radova,  je razmena znanja i iskustva u sve tri tematske oblasti kao i primena regulative i standarda koji vode poboljšanju stanja u životnoj sredini. Takođe, tu su i upoznavanje sa značajnim naučnim dostignućima, trendovima, mogućnostima i najboljom praksom u održivom upravljanju otpadnim vodama i otpadom.

- Grad Subotica i JKP „Vodovod i kanalizacija“ su među retkim dobrim primerima u Srbiji koji su uspešno rešili problem vode za piće i probleme sa prečišćavanjem otpadnih voda. U želji da zaštite svoju okolinu i Palićko jezero na vreme su počeli sa radom i imali su kontinuitet – istakao je Predrag Bogdanović, predsednik  Udruženja za tehnologiju voda i sanitarno inžinjerstvo. – Ovogodišnja konferencija je posvećena struci i nauci, čućemo nova saznanja i potvrditi stara. Ne možemo a da se ne osvrnemo i na trenutnu situaciju, današnje vreme je opterećeno raznim krizama, pre svega ljudskih resursa, energetskih i ekonomskih. Ambiciozno smo najavili izgradnju velikog broja postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji, nedostajuće kanalizacione mreže, ali je veliko pitanje kako će se to planski obaviti. Pitanje je kako će se izgraditi, ko će tu raditi i kakva će biti ekonomska opravdanost za korisnike.

I Suboticu očekuju veliki radovi u okviru projekta „Čista Srbija“, u okviru kojeg će biti izgrađeno 110 kilometara kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda u Bajmoku i Čantaviru. Po rečima zamenika gradonačelnika Imrea Kerna, uskoro se može očekivati potpisivanje aneksa ugovora sa Ministarstvom građevinarstva.

- Grad je sve uradio da bi pripremili projekat i kada bude potpisan taj aneks krenućemo u radove. Bajmok i Čantavir su posebni delovi i oni mogu da se rade nezavisno od toga kada će u Subotici početi gradnja – objašnjava Kern. – U Subotici treba da se gradi 48 kilometara, na Paliću 12 kilometara, što je veliki poduhvat i moraćemo postepeno da gradimo, kako bi građani mogli da funkcionišu. Puno građana će moći da se priključi na kanalizacionu mrežu, što je jako dobro jer Subotica ima i druge predispozicije za upravljanje otpadnim vodama, kao što su prečistači arsena na tri lokacije, prečistač koji je među najboljima u državi...

Kako ističe Šugar Đerđ, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“, Suboticom se proteže oko 350 kilometara kanalizacione mreže, što je oko 50 odsto teritorije.

- Posle završetka projekta „Čista Srbija“ taj postotak biće 10 do 20 odsto veći. Palić će biti 100 procentno pokriven što je veoma važno – ističe Đerđ. – I za vreme stare Jugoslavije Subotica je bila prvi grad koji je imao prečistač, izgrađen još 1975. godine. On je bio nedovoljnog kapaciteta pa je on rekonstruisan 2009. i 2010. godine. Svest građana po pitanju priključenja na kanalizacionu mrežu je dobra, a primer za to je Palić, gde smo imali 70 odsto priključenih objekata.

Ove  godine na konferenciju je poslat veći broj radova koji su interesantniji, inovativniji od strane naučne i stručne zajednice.

- U radovima se prepoznaju novi koncepti i trendovi u upravljanju otpadnim vodama i otpadom, inovativne tehnologije u prečišćavanju otpadnih voda, a imaćemo i prezentaciju dva velika nacionalna projekta – napominje profesorka Milena Bečelić Tomin.