Slab prinos

Prosečan prinos pšenice u Srbiji na osnovu prvih otkosa manji je za oko dve do tri tone u odnosu na planirani. Ovo su prvi podaci kojima raspolaže Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Prema rečima profesora Srbislava Denčića razlozi slabijeg prinosa su poplave, podzemne vode, kašnjenje setve i nedovoljno prihranjivanje. Rod je posebno slab u tradicionalno najrodnijim krajevima Južnoj Bačkoj i Sremu, dok je u Severnoj Bačkoj nešto bolji mada se ne očekuje da bude veći od 6 tona. Profesor Denčić prognozira da će ukupan prinos pšeničnog zrna sa zasejanih 594 hiljade hektara iznositi oko 1,6 miliona tona, te da ćemo narednog proleća biti prinuđeni da uvezemo između 250 i 300 hiljada tona pšenice.