Slabo interesovanje za trogodišnje srednje škole

Aktiv direktora srednjih škola, predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne privredne komore, Opšteg udruženja preduzetnika, Unije poslodavaca Vojvodine i Nacionalnih saveta održali su prošle ndelje sastanak na kome se rapravljalo o planu upisa učenika u prvi razred srednje škole u narednoj školskoj godini.

Posao nije nimalo lak, jer treba uskladiti potrebe tržišta za radnom snagom, mogućnosti srednjih škola i želje učenika koji najmanje interesovanja pokazuju za upis u trogodišnje škole, zbog čega su se mnogi direktori saglasili da treći stepen treba produžiti na četvorogodišnje školovanje, što bi učenicima dalo dovoljno znanja iz struke, ali i ostavilo mogućnost za eventualno dalje školovanje.

Iskustva pokazuju da najviše šanse da se zaposle imaju deca sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom dok među zanimanjima koja su deficitarna spadaju ona iz građevinske, mašinske i elektro struke, zaštite na radu, zaštite bilja, lekari, farmaceuti i veterinari i to uglavnom sa fakultetskim obrazovanjem.

-Rezultati istraživanja poklopili su se sa podacima Nacionalne službe za zapošljavanje da su najtraženiji obrazovni profili sa četvrtim stepenom obrazovanja, dakle srednja škola u četvorogodišnjem trajanju. Ispostavilo se da nepopularnost trogodišnjih škola nije slučajna već da su roditelji i deca odlično informisani kad je izbor srednje škole u pitanju i da se za buduće zanimanje ne opredeljuju samo na osnovu želja koje nemaju veze sa realnošću već dobro znaju šta je najbolje za njih. Kod trogodišnjeg školovanja skučene su mogućnosti za nastavak daljeg školovanja, a očigledno je kako idu trendovi da je budućnost u belim, a ne plavim okovratnicima, odnosno da se sve više traže visoko obrazovani ljudi- objašnjava dr Etela Jerinkić, član Gradskog veća zadužena za obrazovanje.

Prema njenim rečima na ovakvim sastancima trebali bi da prisustvuju i rukovodstva viših razreda osnovnih škola u kojima bi trebalo raditi profesionalne orjentacije i detekcije da se vidi za šta je dete sposobno i da se već tu predstavi paleta zanimanja i ukaže na poslove koji su traženi.

-Učenici su na kraju osmog razreda opterećeni testovima, prijemnim ispitima, uspehom u školi, pa bi s njima trebalo da se radi mnogo ranije - istakla je Etela Jerinkić.

Ona je na ovom sastanku ukazala na postojanje jedne stručne grupe u Osnovnoj školi "Petefi Šandor" na Hajdukovu koja je sačinila plan profesionalne orijentacije kao pomoć deci da se odluče, a i roditeljima da ih upute na pravi izbor srednje škole. Taj projekat odobrilo je Ministarstvo prosvet, pa druge škole mogu i tu da se informišu.

-Veoma je važno da omogućimo svakom detetu da upiše željenu školu, jer samo tako mogu da se očekuju rezultati. U suprotnom imamo sve neželjene posledice, bežanje sa časova, loš uspeh, razne agresije, pa sam apelovala na direktore srednjih škola da vode računa o potrebama okruženja ali i o potrebama i interesima roditelja i dece, jer i oni brinu o tome da ne školuju dete kako bi okačili diplomu o zid već da bi imali posao i živeli od njega - kaže Etela Jerinkić.

Već nekoliko godina unazad najpopularnije srednje škole su Ekonomska, Medicinska i Gimnazija. Prema rečima direktora Ekonomske srednje škole šestoro dece konkuriše na jedno mesto.

- I tu moramo naći način da atraktivni profili budu dostupni učenicima, jer oni koji zaista to žele ne odustaju ukoliko ne uspeju da se upišu u Subotici. Oni željenu školu upisuju u Bačkoj Topoli. Osim što su to mlada deca i nije uputno da putuju neki čak i vozom jer je tako jeftinije, to grad i košta jer im plaća putne troškove - smatra Jerinkić.

Međutim, tržište rada ukazuje i na postojanje deficitarnih kadrova određenih zanata kao što su kuvari, konobari, tesari, zavarivači i bageristi. Iako se u srednjim školama obrazuju ovi kadrovi, malo je interesovanje dece za školovanje na tim smerovima.

-Istina, nekog velikog interesovanja za zanate nema ali je spomenuto da će biti otvoreni smerovi za pekara, mesara, i još neka tražena zanimanja. Upravo zbog slabog interesovanja za trogodišnje škole direktori su predložili da se naprave programi tako da i one traju četiri godine, jer za takvo nešto postoje mogućnosti. Naravno, to ne može već od naredne školske godine ali u nekoj bliskoj budućnosti sasvim je izvesno - kaže Jerinkić.

Ovo je možda i prvi odgovor na apel članice Gradskog veća za obrazovanje Etele Jerinkić na rukovodstva škola da se ne robuje nekim zatečenim profilima već da se unose inovacije, prate potrebe tržišta ali prvenstveno da se uvažavaju interesovanja roditelja i dece.

-Rukovodstva škola moraju da budu fleksibilna i otvorena. Neophodno je da se upisna politika tako koncipira da se obezbedi pravedan pristup obrazovnim profilima da se poveća dostupnost i ravnopravnost obrazovanja - dodala je Jerinkić.

Sledeće školske godine prvi razred srednje škole trebalo bi da upiše oko 1400 subotičkih učenika.

Srednja škola - obavezna?

Jedna radna grupa razmišlja da pokrene inicijativu da i srednja škola bude obavezna.

- Da deca ne bi rano prestala sa školovanjem što otvara širi put stranputici razmišljamo da pokrenemo inicijativu da ostanu u obrazovnom sistemu do punoletstva odnosno da poput osnovne i srednja škola bude obavezna - najavila je Etela Jerinkić.

Osim toga razmišlja se i o inicijativi da se ograniči direktorska fotelja u školama i da se ova funkcija svede na dva mandata