"Slatki greh" u salonima za masažu

Salona i „masaža“ po oglasima u Subotici ima raznih: „opuštajuća masaža“, „relaks masaža celog tela“, „masaža telom o telo“, „kraljevska“, „carska“, „erotska“, „profi “, „elitna“, „probna“, „masaža po želji u mom ili vašem smeštaju“... Ima i ovakvih oglasa - „Mina, 19 godina, opis: grudi šestica, sramežljiva i napaljena bucka, ispunjava sve Vaše želje i Vašu maštu pretvara u stvarnost u svom domu. Za galantnu gospodu uz diskreciju“.

Ovo je samo deo ponuda u najnovijim oglasima, iza kojih se neskriveno u Subotici nudi prostitucija. U to su se uverili i novinari „Subotičkih novina“ nakon što su okrenuli nekoliko brojeva objavljenih u pomenutim oglasima. Evo kako je tekao razgovor:

Novinar: Ćao. Video sam tvoj oglas. „Lili“ masaža za elitu. Crnka vitke građe, duge kose. Koja je cena masaže i šta uključuje?

Ženski glas: Radim sve. Masaža uključuje klasiku, koje košta 3.000 dinara pola sata. Ako hoćeš nešto više, moraš da za pola sata platiš 70 evra.

Novinar: Aha, dobro. A masaža?

Ženski glas: Pa to je masaža. Dolaziš ti kod mene, tu sam ja blizu na Prozivci, kod zelene višespratnice. Kad dođeš ispred zgrade, „cimni“ me telefonom. Ako hoćeš da ja dođem u tvoj smeštaj, onda je to 40 evra.

Novinar: Zašto je skuplje kod mene?

Ženski glas: Pa gubim vreme dok dođem. Gospodine, danas je vreme novac.

Posle razgovora sa ovom „maserkom“, nastavili smo redom da pozivamo različite oglase za masažu. Devojke i žene koje su se javljale na naš poziv kao iz topa su govorile svoju tarifu i šta sve podrazumeva njihovo „masiranje“. Lupamo recke, više od 80 odsto oglasa samo je paravan za prostituciju.

Oglasi na sve strane, a prostitucija zvanično zabranjena u Srbiji

Mada zvanično zabranjena, prostitucija u Srbiji pa samim tim i u Subotici je praktično legalizovana sudeći po oglasima kojima se nesmetano nude seksualne usluge. Iako je još 2012. godine najavljivana legalizacija prostitucije, šanse da se takav zakon usvoji su manje nego ikad ranije. Najnoviji Zakon o javnom redu i miru, usvojen prošle godine, kaže da će svako ko se bavi „najstarijim zanatom“ biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Mnogi, međutim, tvrde da ovakva zakonska rešenja neće doprineti smanjenju prostitucije. Zagovornici legalizacije prostitucije smatraju da bi se time smanjilo nasilje i zloupotrebe od strane klijenata i makroa. Isto tako, zahvaljujući legalizaciji, koja bi podrazumevala i redovne zdravstvene preglede, smanjila bi se i opasnost od seksualno prenosivih bolesti, a država bi ubirala porez. Protivnici te ideje, sa druge strane, navode da bi legalizacija zapravo bila širenje nemorala i da bi dodatno povećala trgovinu ljudima.

Policijski inspektori tvrde, da bi se dokazalo krivično delo - trgovina belim robljem, podvođenje i prostitucija, potrebno je imati priznanje prostitutke, makroa i klijenta. Sve to skupiti na jedno mesto veoma je teško.

U Subotici nema bordela

U Subotici, odavno nema bordela, „prodaja ljubavi“ na ulici svedena je na minimum, oglasa „tražim srodnu dušu za život“ sve je manje, a agencije za poslovnu pratnju zamenili su mnogobrojni saloni za masažu. Prostitucija, najstariji zanat na svetu je „žilav“ posao i prilagođava se svakom vremenu. Sada je „zakamufl iran“ u salone za masažu, jer je tako prostituciju najteže otkriti. To je unosan „biznis“ od kojeg u Srbiji najveći profi t uzimaju makroi. U Švedskoj kažu, više para godišnje zarade prostitutke nego fabrike automobila „Volvo“ i „Saab“ zajedno. Jedan od prvih Subotičana koji je zvanično zatražio dozvolu za otvaranje Javne kuće u Subotici, još početkom devedesetih godina bio je Arif Ibrahimović, bivši bokserski šampion. Dozvola mu nikada nije izdata, a Ibrahimović se tada okrenuo drugom biznisu.

Prostitucija bila legalna do II Svetskog rata

Kada je Subotica bila treći najveći grad u Kraljevini Jugoslaviji, prostitucija je bila legalna od 1925 – 1941. godine. U Istorijskom arhivu i danas se čuva spisak devojaka za blud. Evidenciju o njima vodila je Gradska zdravstvena služba i redovno ih je uz pomoć milicije vodila na zdravstvenu kontrolu. Tada ih je u Subotici bilo i do 690, a zvali su ih su „bludnicama“. U arhivama se čuvaju i tačna mesta gde su ordinirale. Ulice „Crvenih fenjera“ bile su: Topnička, danas Bihačka ulica i Zaharija Orfelina, nekada „Kurva utca“.

Dolaskom partizana i komunista 1945. godine, prostitucija je zabranjena a devojke za blud proglašene su – neprijateljem naroda. Za njih su organizovani i logori za prevaspitanje na imanju Josipa Pijukovića na Kelebiji. Radile su u poljima i pohađale kurseve za pošten život. Od prevaspitanja bludnica nije bilo ništa. Danju su bile „poštene“, a noću su kod njih dolazili vojnici i stražari popravilišta i činili obljubu. Logor je ukinut, a prostitucija, iako zabranjena od tada do danas, u Subotici cveta.