Slavlje Pravoslavne Nove godine ostalo na mladima

Osim u prestonici Srbije, Pravoslavna Nova godina je slavljena organizovano samo u dva veća grada, u Nišu i Novom Sadu, a na trgovima sva tri grada, masovno je omladina dočekala Srpsku Novu godinu, uz poznate muzičke zvezde Bregovića, Cecu i veliki vatromet kod Hrama Svetog Save u Beogradu.

Ipak, u mnogonacionalnoj Subotici je ranijih godina bilo veličanstvenih i kulturnih proslava tog praznika, slavilo se i u vreme kada je zabranjivano, ali ove godine doček Srpske Nove je gotovo izostao. Da li su građani potpuno istanjili svoje novčanike, pa su slavili kod svojih kuća, sa porodicom taj Pravoslavni praznik, ili je već smena generacija donela promenu, da je proslava u restoranima ostala isključivo na mladima, teško je reći, ali protekli mnogobrojni praznici, slave i slavlja nisu izgleda ostavili mnogo izbora osiromašenim građanima. To potvrđuju i gradska slavlja na trgovima, gde nije bilo skupih ulaznica i konzumacija a ispratila ih je u najvećem broju omladina!

U Subotici, svesni i te činjenice, u hotelu Galleria za samo deset evra domaćini su organizovali dostojanstvenu proslavu, a fotografije svedoče da je proslava tekla u građanskom maniru, uz dobru muziku i izuzetnu hranu i pića. U Spartaku su otkazali organizovanu proslavu, a i u svim drugim restoranima od Male Gostione na Paliću, do hotela Patria u centru - dočeka nije bilo. Restorani su imali uobičajenu ponudu i radno vreme, kao i veći broj kafića koje su mladi i srednjaci posetili u većem broju. Većina tih gostiju je toliko mlada, da se i ne seća građanskog društva, kada se dostojanstvena proslava i stara gradska pesma čula iz svake kafane i restorana, pa ne čudi da je uprkos prazniku, za mnoge to bila prilika da popiju više nego što umeju i upuste se u tuče i nasilja, u kojima poneko izvuče i deblji kraj. I ove godine je nekoliko desetina njih završilo na urgentnom.

Mnogi i nisu naučili, da je četrnaestog januara (prvog januara po starom kalendaru) praznični dan u kojem se slavi Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpska Nova godina. Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Kada je za kalendarski početak Nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Božić počeo da se slavi kao Srpska Nova godina.

Za taj dan vezuju se i mnogi lepi domaćinski običaji, pa i pravljenje božićne česnice. Slike iz istorije podsećaju, da je u obnovljenoj srpskoj državi, pod Karađorđem, bilo uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju o Malom Božiću, jer je tad najpogodnije da se prave godišnji izveštaji i dogovaraju poduhvati za nastupajuću godinu.

U mnogim mestima Vojvodine je bio običaj da se na raskršćima pale vatre, a ponegde su ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić. Pravoslavna crkva 14.  januara proslavlja još dva praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Novu godinu. Osmog dana po rođenju, Hristos je po Mojsijevom zakonu, koji je važio za svu jevrejsku mušku decu, obrezan, pri tome je dobio ime Isus, kako je zabeležio evangelist Luka, a po čemu se i pridaje izuzetan značaj tom datumu.

U Subotici je u Velikoj većnici 14. januara, na dan praznika organizovan i humanitarni Novogodišnji koncert, tradicionalno sedmi put, a crkveni hor „Sveti Roman melod” je u tom prelepom gradskom prostoru svakako osvetlao obraz svima koji znaju tradicionalne praznične i građanske vrednosti i koji su naučili da praznovanje najviše govori o slavljenicima i kulturi ljudi i naroda.  Možda u bogatijem vremenu slika stanja društva bude uzdignuta na kreativniji tron, sa kojeg bi se slala poruka građanima, da je slavlje dobro i za zdravlje i duži život svakog naroda!