Slikarka Zima srcem oslikala Suboticu

Za Olju Mijailović, Slikarku Zimu, oslikavanje stakala zimskim motivima nije posao, već na prvom mestu ljubav i zadovoljstvo. Kroz slikanje progovara njeno unutrašnje dete, koje, iako ima dvoje dece, još uvek nosi u sebi.

 - Sve što radim, radim srcem. To mi je vodilja kroz ceo život. Ovo je jedno ogromno zadovoljstvo, koje me ove godine poprilično i umorilo. Nisam izbrojala tačno, nemam vremena ni da brojim, ali znam da je bilo preko 40 adresa na koje sam otišla. Kada dođem kod tih ljudi, nebitno da li je lokal ili kuća, mada su ove godine uglavnom bili lokali - ti komentari, ti pogledi, ljudi koji se zadržavaju na kafi da me gledaju, uz komentare kako je umirujuće - valjda to što sama osećam dok radim, prenosim i na stakla i na ljude - kaže ona.

Broj stakala koji nose njen pejzaž ili neki drugi beli motiv, danas je veliki, ali sve je krenulo kao ocrtavanje sopstvenih prozora u kući. Trebalo joj je vremena da nađe tehniku i boju koja će na najbolji način izrazititi ono što bi ona htela, a sada je to deo njenog "ličnog pečata".

 - Sve je počelo kao oslikavanje naših prozora kod kuće. Kad god sam probala da nacrtam nešto na papiru, nikad nije išlo, nije to bilo to. Kako mi je ovo uvek bilo lepo, a nisam mogla da nađem nekoga ko bi mi to uradio, odlučila sam da probam sama. Godine su mi trebale da nadođem na to šta je najbolje, šta najbolje ostavlja tu senku. Boja me nikad nije fascinirala, već to belo. Usput sam shvatila i odakle znam da crtam te jelke - po struci sam pejzažni arhitekta, nacrtala sam se toga baš dosta kroz školovanje. 

Prvo ozbiljnije oslikavanje, koje će Subotičani zapaziti, desilo se slučajno, na poziv prijatelja da oslika "Ženski štrand". Budući da je to lepo ispalo i da su reakcije bile izuzetno pozitivne, usledio je još jedan poziv, a onda i brojni drugi. 

 - Dve godine sam radila kod prijatelja, poznanika, a onda se desio taj profil na instagramu, koji nosi naziv "Slikarka Zima" po liku iz crtanog filma, slikarki koja crta studenom kičicom. Ljudima se to dopada, zastaju, razgledaju, zanimljivo im je. Nisam mogla da nađem nikoga u Subotici ko se time bavi, pitala sam se kako je to moguće, pored toliko kreativnih Subotičana. Drago mi je da su se sada Subotičanke, koliko mi je poznato uglavnom se time bave žene i devojke, probudile, i da nas sada ima više. Toliko stakala ima u gradu, ima mesta za sve. 

Iako više nije jedina u gradu koja se bavi osliakvanjem, ljudi njen rad je ljudima prepoznatljiv, a to dolazi, kako od specifičnih motiva i pejzaža, tako i od same tehnike i boja koje koristi. 

 - Kada su boje u pitanju, volim da kažem da je to kao i kod kuvara - tajni sastojak. Boje jesu na vodenoj bazi, ali sam ja pronašla neku svoju kombinaciju, koja mi odgovara i omogućava mi da na najbolji način izrazim ono što želim. Tako svako treba da nađe nešto svoje, što će mu najviše odgovarati. Bitno je i da se lako skida, toplom vodom, a e tu je jedna moja mala tajnica. A kada me pitaju zašto se ne potpisujem, onda kažem da nema potrebe, mislim da ljudi već prepoznaju moj rad. 

Za određene radove trebalo joj i po 6-7 sati, ali to nije problem, jer je to za nju uživanje, i najbitnije je da je zadovoljna kada je crtež gotov. 

 - Uživam u tome i ne gledam na sat. Nekad prođu sati i sati. Sve što sam radila na brzinu, ograničena vremenom, nije bilo dobro, ja lično nisam bila zadovoljna. Generalno i u živaotu tako funkcionišem, a kad sa nečim preteram i posteane mi obaveza, onda stajem, to je to. Ali, imam utisak da ovo nikad neće stati.

Njenim crtežima raduju se i stari i mladi, i odrasli i deca, i žene i muškarci, ali kaže da su na prvom mestu tu deca u odraslima. 

 - Uvek se najviše raduju deca u odraslima, onima koji su sačuvali dete u sebi. Na prvom mestu tu su žene, dok su muškarci rezervisani, sve dok ne nastane slika, a onda malo po malo, kažu da je lepo. Deca pitaju zašto Deda Mraz nije crven, ili šargarepa narandžasta, a onda im objasnim da je to od snega. Oni uglavnom sede oko mene, hoće da pomognu, da ostave svoj neki pečat - pahuljicu i slično. 

Uprkos iskustvu, i izuzetnom umeću o kome svedoči svako novo staklo koje oslika, svoje prozore kod kuće, više ne oslikava ona. 

- Ove godine je mlađa ćerka, koja je baš onako umetnička duša, oslikala naša balkonska vrata. Starija je rekla, oveo ćemo tu, ovo ovako, a mlađa je radila. I zaista mi se dopalo kako je ispalo, moj prvi rad nije bio tako dobar. Tako da imam i pomoćnika i naslednika.

Osim zadovoljstva, ovaj posao doneo joj je i neverovatno iskustvo - poznanstva i druženje sa raznim ljudima sa kojima drugačije možda nikada ne bi stupila u kontakt. 

 - Srećna sam, ušla sam u mnogo kuća, bila u kontaktu sa ljudima sa kojima nikad nisam, razbila brojne predrasude o ljudima, koje su mi, na neki način možda bile i nametnute. Nekad svi imamo neku sliku, ali na kraju, svako vidi u onom drugom ono što sam u sebi nosi. Drago mi je da je Subotica puna ljudi sličnih meni, koji kroz život vodi srce, ma, puna ih je Subotica.