Slobodna zona kao dobra firma

Kompanija „Dunkermotor“ počela je probnu proizvodnju u Slobodnoj zoni „Subotica“. Za nekoliko sedmica iz ovog pogona trebalo bi da krene puna isporuka malih motora reduktora, koji, primera radi, pokreću rolo vrata. Istovremeno, nedaleko od njih podiže se hala od 12.500 kvadratnih metara „Norma grupe“, multinacionalne kompanije koja proizvodi delove za auto-industriju. Ovaj pogon počeo je da se podiže unutar Tehnološkog parka „Mali Bajmok“, ali je na zahtev investitora granica Slobodne zone proširena na dodatna 3,2 hektara kako bi obuhvatila i njihov pogon.

Tako su novi investitori odmah prepoznali pogodnosti poslovanja u bescarinskoj zoni uz samu granicu sa Evropskom unijom, a to je adut koji Subotica rado ističe u prvi plan.

– Zona „Subotica“ obuhvata 15 hektara, ali već je urađen elaborat koji će uskoro biti prosleđen Ministarstvu finansija za proširenje na dodatnih 20 hektara – kaže za „Politiku“ Sava Radak, direktor i predsednik Upravnog odbora AD Slobodna zona „Subotica“, dodajući da su svesni da moraju da pripreme zemljište kako bi izašli u susret potencijalnim ulagačima.

Osnovana još 1996. godine, Slobodna zona je tavorila živeći na račun svojih osnivača: opštine, fabrike „Sever“ i nekoliko ovdašnjih firmi sve do 2002. godine i tek tada o Zoni počinje da se razmišlja kao o profitabilnoj firmi. Radak kaže da mu je prvi zadatak bio da privuče investitore, i ubrzo se pokazalo da je dolazak kompanije „Loher“, sada članice „Simens“ grupe, bio odličan potez. Fabrika motora za vetrogeneratore počela je sa desetak zaposlenih, da bi u jednom trenutku imala čak 700 radnika. Trenutno, zbog krize broj zaposlenih je smanjen na 450, ali se očekuje da se proizvodnja vrati na pređašnji nivo. U „Dunkermotoru“ za sada ima 17 zaposlenih, a „Norma“ kada 1. juna počne sa radom do kraja godine treba da zaposli 139 radnika.

Osim firmi čija proizvodnja se odvija ovde, Slobodna zona ima i oko 50 komitenata, od kojih su bar polovina stranci, koji robu koja ovamo stiže dalje namenjuju izvozu.

– Ono što mi njima nudimo jeste zona oslobođena carine na uvoz i plaćanja PDV-a i pojednostavljena i brza carinska procedura – kaže Radak.

Analiza vrednosti robe koja je ušla u Slobodnu zonu od 2005. godine pokazuje ogroman rast. Tako je te godine u Zonu ušla roba u vrednosti od 60,5 miliona evra, a 2008. godine dostignut je neprevaziđeni maksimum od 136,8 miliona evra, da bi u drugoj polovini 2009. i većim delom prošle godine bio primetan pad pa je tako lane ulaz robe dosegao 97,7 miliona evra. Prvi meseci ove godine, prema analizi kojom raspolaže Radak, ukazuju na postepeni oporavak te da je u prva tri meseca vrednost robe u blagom porastu u odnosu na prošlu godinu.

Da se pridobiju investitori, potrudio se i grad koji je, primera radi, „Normi” odobrio korišćenje građevinskog zemljišta od 3,3 hektara bez nadoknade, preuzeo na sebe da Slobodnu zonu proširi i na njihov plac, i da do njega dovede vodovod, kanalizaciju, gas, električnu energiju i pristupni put. Rok je bio 1. jun, a do sada je obezbeđeno sve, osim pristupnog puta, i to pre svega zbog vremenskih uslova. S druge strane, grad Subotica nema neposrednu finansijsku korist od rada firmi u Slobodnoj zoni jer su one oslobođene plaćanja određenih dažbina državi i lokalnoj upravi, ali su značajne za privredu sredine jer su uredne platiše komunalnih usluga i zarada radnika.

Nesumnjivo je da su blizina granice, kvalitetna infrastrukturna opremljenost i dobra organizacija unutar Slobodne zone „Subotica” preporučile je investitorima, a iako za sada ovde ne žele da govore o imenima, izvesno je da se već nekoliko kompanija interesuje za dolazak ovamo.

Aleksandra Isakov