Službena upotreba mađarskog jezika na zadovoljavajućem nivou
Iako je broj pritužbi na službenu upotrebu jezika sve manji, Izveštaj pokazuje da problema i dalje ima. Kroz rad na terenu, konstatovano je da je pravni okvir dobar, ali da nedostaju finansijski kapaciteti. Kao problemi se navode i nedovoljno razvijena svest o značaju službene upotrebe manjinskih jezika i pisama, te kadrovska popunjenost.
- Problemi postoje, to je evidentno, izveštaj je to pokazao. Oni nisu sistemskog tipa, jer su sistemski rešeni na normativnom nivou, ali ima nedosledne i nepravilne primene zakona, nedostatka finansijskih sredstava i nedostatka dovoljnih kapaciteta u smislu kadrovskih kapaciteta - potvrdio je Robert Sepi, zamenik Zaštitnika građana.
Istraživanje o službenoj upotrebi jezika sprovedeno je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, koja prema rečima Džozefa Melota, zamenika šefa Misije OEBS-a, podržava izgradnju partnerstva, odnosno mostova između samih institucija i građana, među kojima su i predstavnici nacionalnih manjina.
- Za nas je od izuzetnog značaja da predstavnici nacionalnih manjina budu svesni prava koja imaju, a takvo je i pravo na službenu upotrebu svog jezika i pisma. Ono što je takođe bitno za nas je da ne podržavamo samo službenu upotrebu manjinskih jezika i pisama već i ističemo važnost učenja srpskog jezika. To je dvosmerni proces i predstavnici nacionalnih manjina moraju da nauče srpski jezik, ali je isto tako bitno da se njima omogući dostupnost institucijama i aministrativnim procedurama na svom jeziku i pismu - istakao je Melot.
Mađarski jezik je u služenoj upotrebi u Subotici još od 1991. godine. Pripadnici ove nacionalne zajednice koriste pravo na upotrebu svog jezika u administrativnim postupcima, ali u nešto manjem obimu od onog koji im zakon omogućava.
- Zaista imamo dugu istoriju u tom pogledu, to za građane znači da se uvek, u svakoj vrsti postupka koji se vodi pred organima grada, mogu obratiti na mađarskom jeziku i da se ti postupci mogu voditi i na mađarskom jeziku. Praksa pokazuje da građani koriste to svoje pravo, možda ne u broju postupaka za koliko bi se to možda moglo očekivati, što je povezano sa nekim praktičnim razlozima, ali svakako u skladu sa zakonom poštujemo tu obavezu i to smo pravo omogućili građanima Subotice, koji to žele i koji su pripadnici mađarske nacionalne zajednice - naglasila je Marija Ušumović Davčik, načelnica Gradske uprave.
Pored zamenika Zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina i zamenika šefa Misije OEBS-a, sastanku u Gradskoj kući prisustvovali su, predstavnici lokalne samouprave, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i predstavnik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
