Solistički koncert na Kolarcu: mlada Sara Jović krupnim koracima osvaja svet

Jedan san postao je stvarnost. Sara je od malih nogu išla na koncerte u Kolarac, a sada je dobila priliku da ona bude ta zbog koje će publika doći, da ona bude na sceni, dok su sve oči i uši uprte u nju, baš kao što je ona upijala svaki pokret i notu pijanista u čijim je izvođenjima uživala. 

 - Osećaj je, malo je reći, neverovatan! - kaže Sara ozarenog lica, sa osmehom koji svedoči da je taj osećaj i dalje ne prolazi - Uvek sam gledala tu salu iz publike, razne pijaniste, orkestre, ali izaći tamo kao solista, da ja sviram, a ne da slušam, to ne može da se poredi ni sa čim. 

Repertoar koji je izabrala - Šopenove "Etide" jeste program za koji se ne odlučuju često ni mnogo stariji i iskusniji pijanisti, ali za Saru je to bio izazov i ulaganje u budućnost. 

 - Mogla sam da izaberem i neki drugi program, ali u "Etidama" se nalazi sva tehnika, kada se svet o što se u njima nalazi sakupi u glavi i prstima, onda je to za ceo život. To je ulaganje u budućnost. To su dva opusa, dva ciklusa koja se sviraju zajedno i iako je svaka priča za sebe, one se prelivaju, ulivaju, prepliću, nadograđuju... To je sve jedna lepa priča, to mora da se doživi, a ja im jednostavno ne mogu odoleti - objašnjava Sara, ističući da pripreme za Kolarac traju čitavog njenog života - Svaki korak od malena vodio me do tog mesta. I svaka stepenica u mom radu bila je važna, da bi se došlo do ovoga. Pripreme za ovakve koncerte traju ceo život. 

Prvi srednjoškolac koji je imao resital na Kolarcu - U poslednjih 20 godina sigurno niko u Subotici nije izveo taj opus, i sasvim sigurno nismo imali srednjoškolca koji je držao solistički resital u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Sara je imala koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, što je sala koja se u svetu klasične muzike u Srbiji smatra hramom, i mogli bismo je nazvati najprestižnijom koncertnom dvoranom koja je namenjena izvođačima klasične muzike. Kada kažemo Velika dvorana Kolarčeve zadužbine, onda mislimo na najveća imena i najveće umetnike iz celog sveta, tako da je to svakako jedna dvorana u kojoj nije tipično da nastupaju mladi, neafirmisani umetnici  - ističe Tara Glonček Karapandžić.

Da su Šopenove "Etide" stub svakog ozbiljnog pijaniste i da ih verovatno svaki ozbiljan pijanista izvodi, pa makar i kod kuće, potvrđuje i Sarina nastavnica, ali ono što je retko jeste da oni odvaže da ih izvedu javno. 

  - Kada se svira bilo koji ciklus, to je veći izazov nego kada se sviraju pojedinačna veća dela. Minijature zahtevaju bržu promenu raspoloženja, brže prilagođavanje, bržu tehniku, osećaj, karakter, izazovnije je svirati minijature nego jedno veće delo sa istim vremenskim trajanjem. Kada su u pitanju "Etide", da se pijanisti odluče da izvedu oba ova opusa javno - to nije čest slučaj ni na globalnom nivou. To i jeste jedan od razloga zašto je Sara imala tako lep odziv publike - došlo je i više ljudi nego što se inače odazove. To je atraktivan program, koji ne može baš uek da se čuje, to je jedan praznik - objašnjava Tara Glonček Karapandžić, Sarin profesor klavira. 

Sara je tokom dugog niza godina gradila svoj put ka ovako važnom događaju u svojoj karijeri, donela je preko 50 nagrada na svim najvažnijim takmičenjima kako u državi tako i u inostranstvu, ali i dalje je poseban osećaj svirati pred domaćom publikom u Gradskoj kući. 

 - Gradska kuća je sada već moj domaći teren, moja druga kuća, pogotovo kada se vratim sa nekog takmičenja, koncerta - obuzme me nostalgija, kad krenem gore, onim crvenim tepihom, usviravati se u toj sali, pripremati, divan je osećaj. I sam osećaj da jedno lepo delo, jedan koncert mogu da poklonim svom gradu, svojim sugrađanima, mojoj Subotici - kaže mlada umetnica. 

Iako je oduvek pokazivala izuzetan talenat, Sarin primer pokazuje da se do uspeha ne stiže liftom, već stepenicama, budući da je zavaki prelazak na viši stupanj ona uložila veliki trud i rad uz određena odricanja. 

 - Ona je oduvek izuzetno reagovala na izazove. Obično kada ljudi čuju talenat - zamišljaju čudo od deteta, koje sedne i sve mu ide od ruke, ne mora ni oko čega da se trudi, prosto mu ide. E pa Sara jeste čudo od deteta, ali njen talenat se ispoljio kroz trud, rad i upornost. I kada bih pred nju postavila izazov koji je dva stepenika iznad njenog trenutnog nivoa, ona ne bi odustajala, već bi se trudila, izvlačila svoj maksimum, i naravno savladala, nakon čega bi joj se otvorili potpuno novi horizonti - objašnajva profesorka. 

Pred Sarom je još mnogo koraka - velikih stvari koje čekaju na nju, a prvi u nizu je prijemni za fakultet. 

 - Sada su toku pripreme za prijemni za fakultet u Belgiji, koji će biti u martu. To je još jedan korak na mom putu - sebe vidim kao muzičara, nekoga ko svira, ko će u potpunosti da se preda i posveti muzici. Želim da budem umetnik, koji svoje stavove i mišljenja izražava kroz muziku, i živi, ne da bi bio na sceni, već živi na sceni.