Šomođiju odbijene žalbe, potvrđen pritvor i oduzeta licenca

Šomođiju se stavlja na teret sumnja, za zloupotrebe u vođenju stečajnog postupka u „Agrokombinatu“, a krivični postupak je poveden na osnovu podataka koje je potvrdilo i tužilaštvo, „da se Šomođi tereti zato što je za drugo lice pribavio korist u iznosu od oko 14,6 miliona dinara”.

Miroslav Krkelić, viši javni tužilac potvrdio je da Više javno tužilaštvo u Subotici 19. februara 2016. godine stavilo naredbu o sprovođenju istrage protiv osumnjičenog Šandora Šomođija, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio dva produžena krivična dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa čl. 61 KZ na štetu AD „Agrokombinat“.

- Rešenjem Višeg suda u Subotici od 19.02.2016. godine, sudija za prethodni postupak je osumnjičenom Šomođi Šandoru odredio pritvor, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke. U narednom periodu će se u Višem javnom tužilaštvu u Subotici, povodom predmetnog događaja, ispitivati svedoci, predstavnici oštećenog AD„Agrokombinat“ i predstavnik malih akcionara, saopštio je za Subotičke novine Viši javni tužilac Miroslav Krkelić.  Viši javni tužilac Krkelić navodi i da se predmet nalazi u fazi istrage, te da zato Više tužilaštvo ne može da saopšti detaljnije informacije o predmetu, kako se ne bi ugrozilo dalje vođenje krivičnog postupka.

Krivične prijave protiv Šomođija, o čemu su Subotičke novine pisale u dužem periodu, podneli su 2009. godine mali akcionari koji tvrde da je bio „u sukobu interesa, jer je bio jedan od poverilaca i jer je poklanjao imovinu preduzeća od 2005. do 2009. godine“. Kako saznajemo, akcionari mu stavljaju na teret i da je imao pomoć procenitelja u pribavljanju milionske koristi za drugo lice.

- Šandor Šomođi je jedini stečajni upravnik protiv koga se u subotičkom tužilaštvu vodi krivični postupak, a krajem prošle godine je na lični i zahtev malih akcionara razrešen dužnosti. Podneli smo do sada četiri krivične prijave i sve su usvojene, a posle višegodišnjeg dokazivanja zloupotreba u kombinatu sada smo angažovali i advokata, kaže za Subotičke novine predsednik Skupštine Udruženja malih akcionara Agrokombinata, Josip Ivanković i ističe da su dokumentovali svoje navode dokaznim materijalom Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, koja je izvršila provreru Šomođijevog vođenja stečaja.  Ivanković kaže da je prema njegovim saznanjima, Šomođi pritvoren, da ne bi vršio uticaj na svedoke, jer je postupak još u fazi ispitivanja svedoka.

- Logično nam je zato da Tužilaštvo ne prihvati žalbu, jer želi da ispita svedoke, a udruženje malih akcionara još nije ni prijavilo sve svedoke. Neke jesmo prijavili, ali mislimo da ćemo imati oko dvadesetak svedoka, oko prodaje silosa prevashodno, a to su ljudi koji znaju da li su farme svinja prodate pune ili prazne, znaju koliko vredi oprema, u kakvom je stanju, znaju da li je sve obuhvaćeno u proceni ili nije. Radilo se, naime tako da se pola objekata proceni, a pola „zaboravi”, pa se zatim po niskoj ceni sve prodaje.  Tako je rađeno i sa silosom.  Iako se za sada zvanično sumnja da je samo oko 14 miliona dinara zloupotrebljeno, mi mali akcionari smo izneli sumnje u pljačku preko 20 miliona evra ukupno, kaže Ivanković.  - To ćemo i dokazati, dodaje.

On naglašava da Tužilaštvo i Sud nisu mogli u roku od desetak dana posle hapšenja Šomođija, da ispitaju sve svedoke, te da očekuju i zvanično obaveštenje o odbijanju žalbi Šomođijevog advokata. Pozvali smo i Šomođijevog advokata Dragana Markovića da saznamo šta je predmet žalbi koje je uputio za svog klijenta, međutim nije odgovarao na telefononske pozive.

Vignjević - novi stečajni upravnik Agrokombinata - Agrokombinatu je imenovan i novi stečajni upravnik, posle ostavke Šandora Šomođija i na njegovo mesto je postavljen Dragan Vignjević, koji je imenovan pre dve nedelje, a za kojeg akcionari tvrde da radi korektno. —On tek preuzima dokumentaciju, u Agrokombinatu više nema ničeg osim stečajne mase, a postoji još i tridesetak stanova koje radnici otplaćuju, a uplate se slivaju u stečajnu masu. Zatim postoje sudski sporovi oko semenske pšenice, zemlje koju je MInistarstvo poljoprivrede preuzelo prilikom restitucije, početkom devedesetih. Sumnjamo da će možda biti i izgubljeno tih 79 hektara zemlje, jer dokumentacija odnosno prijava nije uredno sprovedena, a Ministarstvo ne prihvata te zahteve, po kojima sledi presuda suda, kaže Ivanković.

Josip Ivanković kaže da mali akcionari sumnjaju da je loša procena silosa od strane stečajnog upravnika oštetila najviše akcionare.  —Akcionari su dobili 280 miliona dinara ukupno, a tu spadaju i država sa 44 posto kapitala, a 54 posto pripadalo je malim akcionarima.  Stojimo i dalje iza tvrdnji Udruženja akcionara, da je najmanje oko 20 miliona evra kapitala nestalo iz Agrokombinata. Iza toga stojimo, a kada predamo sve dokaze, Sud će znati da izračuna kolika je ta šteta. Akcionari su dobili novca koliko je preostalo posle svih krađa, zato i nameravamo da dokazujemo koliko smo oštećeni.  Procenitelj je bila zrenjaninska firma. Ne može se pola kapitala pogrešno proceniti, kao u slučaju silosa i sušare. Sušara se čak i ne pominje, a najveća stavka oko zloupotrebe je zapravo proizvodnja.  Nemoguće je da se pet godina obrađivalo 7660 hektara, a da nijedan evro nije zarađen. To se dogodilo i sa 1300 hektara, takođe bez zarade, a potraživanja akcionarima su plaćana od prodaje imovine. A fali i imovine. Agrokombinat je procenjen na 16,5 miliona evra vrednosti na početku stečaja, 2005. godine, a pet miliona evra su bile obaveze.  Farmu svinja i silos smo takođe dotakli u prijavama, to su ozbiljnije vrednosti. Samo silos je bio vredan preko dva miliona evra, a kod farme moramo dokazati šta je sa bilo sa životinjama. Takođe, pokazalo se da je velika razlika u vrednostima oko zemlje prodate Matijeviću, po ceni od oko 4000 evra po hektaru, za 1254 hektara. Realnu cenu očekujemo da će reći procenitelji iz Zavoda za procenu imovine iz Novog Sada. Pretpostavljamo da je bar duplo veća vrednost u pitanju, bar pet miliona evra, ali to će sud proceniti, objašanjava Ivanković za Subotičke novine.

Mali akcionari kažu da je nakon stečaja, od 2004. do 2006. godine i posle šest godina reorganizacije, „Agrokombinat“ prodat 2012. godine za 769.828.412 dinara što je bagatela u odnosu na pravu vrednost.

Ivanković kaže da će verovatno i svi koji su bili na funkcijama organa u Agrokombinatu biti među svedocima.

- Mi očekujemo da upravnik silosa svedoči, da magacioner svedoči, šef održavanja. Oni znaju prave vrednosti, koliko je uloženo u silos pre prodaje, jer je Viktoria grupa većinski poverilac, ona odlučuje gde će se trošiti novac Agrokombinata. Odluči recimo da se remontuje silos i onda kupi taj silos. Želimo da vidimo sada, da li je uloženo dva miliona evra u silos, pre prodaje 2007. godine, a kasnije je on prodat za milion ipo. Kao većinskom poveriocu koji upravlja firmom Viktoria grupi Agrkombinat nije bio dužan pre otvaranja stečaja ni dinar, kaže Ivanković.

Mali akcionari tvrde i da je verovatno postojala sprega mnogih institucija i organa i tokom vođenja stečaja, navodeći da je na čelu Privrednog suda u tom periodu bila Ilona Stajić.

- Svakako znamo da Šomoši nije mogao sam da sprovede sve te sumnjive zloupotrebe. To mu čak nije ni prvi slučaj nepravilnog rada, a imamo saznanja da je pre nedelju dana Šomođi izgubio licencu stečajnog upravnika. Agencija mu je oduzela licencu stečajnog upravnika, a Šomođi je sprovodio stečajeve i u Iglou, Horgu, Fidelinci, gde je takođe podneo ostavke, kao i u Agrkombinatu nakon naših krivičnih prijava.  Ocenjujemo da Šomođi nije mogao sam da vrši zloupotrebe, da se radi o organizovanom sistemu, jer je čitava privreda tako uništena.  Dokazaćemo kako je sve urađeno, stavku po stavku, jer su prihvaćene već četiri krivične prijave malih akcionara. Videćemo da li će biti mogućnosti da se bavimo odmotavanjem tog klupka u kojem se našao stečajni upravnik Šomođi i ko je sve učestvovao u toj „igri”, U Upravnom odboru Agrokombinata je bilo pet članova, sada već preminuli Jožef Kasa je kao predsednik imao oko 150.000 dinara mesečne nadokande za tu funkciju, a na tom mestu se našao kao predstavnik tri posto kapitala, koliko je posedovala Agrobanka, u momentu otvaranja stečaja, a naplatila je sva potraživanja, uključujući i kamate, podseća Ivanković, nagoveštavajući da je za sve te radnje vlast i država znala, a da u ovom slučaju pre svih, mali akcionari istrajavaju u dokazivanju radnji koje su predmet istrage.