Srbi i Mađari pričaju na engleskom

Više od dve hiljade dece u subotičkim školama želi da pohađa časove mađarskog jezika, kako bi naučili ovaj jezik kojim govore njihove komšije i drugovi u školi. Mađarski je i jedan od zvaničnih jezika u Subotici, te je i na mnogim poslovima važno poznavanje tog „jezika društvene sredine", kako se nekad zvao i predmet u vojvođanskim školama u mestima gde živi više nacija zajedno. Predmet je ukinut tokom devedesetih, a posledica je izuzetno nizak procenat mladih koji govore neki od manjinskih jezika..

Poznavanje dva jezika u Subotici je nekad bio uslov bez kojeg se nije mogla zamisliti potpuna komunikacija, a tokom proteklih vekova ne samo u Subotici već i u čitavoj Vojvodini većina stanovnika je govorila bar još jedan, a neretko dva i više jezika pored svog maternjeg. Danas su mladi u Vojvodini u tom pogledu neznalice u odnosu na svoje roditelje.

Rešenje za taj problem država je ostavila lokalnim sredinama, te je kao zamena za pomenuti predmet u Subotici uvedena fakultativna mogućnost učenja mađarskog jezika. Međutim, taj pristup nije dovoljan da se obezbedi aktivno poznavanje jezika i njegovo korišćenje u svakodnevnoj komunikaciji.

- Fakultativno učenje ima veliki nedostatak jer nije obavezno i ne ocenjuje se. To logično smanjuje motivaciju kod dece i dešava se da se grupe za učenje mađarskog raspadnu do kraja školske godine - kaže Ljubica Kiselički, savetnica gradonačelnika za prosvetu.

Taj problem se odnosi i na decu koja nastavu pohađaju na mađarskom jeziku, pa se događa, recimo, da u vaterpolo klubu mladi iz različitih jezičkih odeljenja između sebe pričaju na - engleskom.

- Nije istina da naša deca mogu da nauče engleski, i da ga odlično govore, a da ne mogu naučiti jezik svojih suseda, koji sreću na svakom koraku. Problem je što čitav taj program nije dovršen. Ne samo da fakultativno učenje ne pruža dovoljan nivo znanja, mi čak nemamo ni zvaničan plan i program rada za taj predmet, a nemamo ni odgovarajuće udžbenike (iako je Pedagoški zavod Vojvodine to pripremio, oni još nisu verifikovani u Ministarstvu). Takođe nemamo ni odgovarajuće kadrove - kaže Kiselički.

Zbog svega toga iz Subotice je septembra 2008. pokrenuta inicijativa da se učenje jezika društvene sredine uvede kao izborni predmet koji će se ocenjivati. Međutim, do danas nikakav odgovor nije stigao.

- Sve je i dalje ostavljeno lokalnoj upravi, da ona o svom trošku rešava ovaj problem. Ako je to tako, onda je potrebno lokalnim upravama dati mogućnost i prostor da ga zaista i reše na zadovoljavajući način. Naše je mišljenje da je ovaj predmet važan isto koliko i građansko vaspitanje - jer kakvo je to vaspitanje i obrazovanje uopšte, kada ne mogu da komuniciram sa svojim prvim susedima, kaže Kiselički.

Ona napominje da je to problem dobrog dela Vojvodine, a da se posebno sa tim suočavaju opštine u potiskom regionu.

"A névem Jovana (Zovem se Jovana)"

U nekim subotičkim vrtićima, poput obdaništa Šumice, deca imaju vaspitačice koje sa njima komuniciraju na oba jezika. Grupe su mešovite, i tokom boravka u vrtiću mališani nauče bar osnovnu komunikaciju na drugom jeziku - kao i dosta pesama i pričica. Znaju, recimo, da se predstave: „A névem Jovana", iliti „Zovem se Jovana".

- To svakako može biti dobra podloga za dalje učenje „jezika društvene sredine" - kaže Farkaš Anika, vaspitačica, koja radi već četvrtu godinu po tom sistemu sa Kladek Antal Monikom. „Veliko je interesovanje za upis u ove grupe, a nakon godinu-dve ovakvog rada sva deca makar razumeju šta im se govori, iako možda ne znaju sami da govore" - kaže Farkaš.