Srbi ne znaju mađarski, a Mađari ne govore srpski

Ne komuniciraju. Srbi ne znaju mađarski, a Mađari ne govore srpski, pa se dešava da se na sportskim treninzima sporazumevaju na - engleskom.

Srpska i mađarska deca na severu Bačke sve se slabije razumeju. Oni koji pohađaju škole na srpskom jeziku ne uspevaju da nauče mađarski, dok učenici kojima je maternji jezik mađarski, iako im je u školi obavezan srpski, ne nauče da na njemu komuniciraju.

Izborni predmet

Da bi ovaj komunikacijski jaz koji je sve izraženiji u Subotici bar ublažila, gradska uprava je još pre tri godine podnela inicijativu Ministarstvu prosvete da jezik društvene sredine bude izborni predmet koji bi se ocenjivao. Pošto nikakav odgovor nije stigao, u gradskoj upravi kažu da će ovih dana da ponove inicijativu.

- Ponovićemo zahtev prema nadležnom ministarstvu, da vidimo hoćemo li moći da uvedemo mađarski jezik kao izborni predmet koji bi se ocenjivao i ta ocena bi ulazila u prosek. Taj predmet bio bi u grupi izbornih predmeta, jer smatramo da je i građansko vaspitanje vrlo lako i bolje dobiti izučavanjem jezika sredine, tu se uče i tolerancija i suživot. U situaciji smo da Srbi ne znaju mađarski, a Mađari ne govore srpski, a nešto što se ne razume i ne poznaje ne može ni da se voli niti doživljava kao blisko - objašnjava Ljubica Kiselički, pomoćnik gradonačelnika za obrazovanje i kulturu.

Komunikacijski jaz između dece koja pohađaju srpske i škole na mađarskom jeziku dovodi do sve izraženijeg grupisanja vršnjaka. Istina, u školama na srpskom jeziku deca imaju mogućnost da fakultativno uče i mađarski, ali bez ocenjivanja, kažu, nema ni znanja.

I knjige na čekanju

Pedagoški zavod Vojvodine pripremio je udžbenike za mađarski jezik, ali kao i Subotičani „knjige čekaju dozvolu ministarstva". Udžbenici su, za razliku od prethodnih, više okrenuti svakodnevnom jeziku i komunikaciji.

- Roditelji čija deca pohađaju časove mađarskog fakultativno na kojima praktično ne steknu nikakvo znanje prosto su očajni. Oni u tome vide šansu da će kasnije, ukoliko njihova deca nemaju jezičku barijeru, lakše doći do zaposlenja u Subotici. Upućivanjem ovog zahteva ministarstvu upravo smo izašli u susret roditeljima koji shvataju značaj poznavanja jezika sredine. Ovde postoji potreba da izađemo iz te getoizacije mladih. Promenjen je i odnos prema izučavanju srpskog jezika u mađarskim odeljenjima i ta deca takođe izađu iz škole a ne nauče dobro srpski, pa imaju problema kada idu na intervjue za posao - kaže Kiselički.

Ništa bez ocena

Ocenjivanje je važno jer se tada kriterijumi drugačije definišu i učenici koji se upišu imaju, na neki način, potvrdu šta su naučili.

- Obrazovanje je sve više usluga koju i Ministarstvo prosvete treba da definiše prema roditeljima, učenicima i lokalnim samoupravama. Ako je zahtev naših roditelja da deca izađu iz škole i da znaju jezik sredine ne bi li se lakše zapošljavala, onda mi kao neko ko brine o obrazovanju moramo da odgovorimo na taj zahtev. To može samo ozbiljnijim tretmanom tog predmeta, a to je ocenjivanjem - tvrdi Kiselički.

Ima i roditelja kojima je, ipak, neprihvatljivo da neko ko živi u ovoj zemlji nikad ne nauči srpski jezik.

- Smatram da najpre treba rešiti problem da deca mađarske nacionalnosti u Srbiji nauče srpski, pa onda da naša deca uče jezik sredine, što je, naravno, u redu i to podržavam - kaže Milena Bašić, majka čije dete tek treba da krene u školu.

Milanka Stankić profesor je srpskog jezika već 22 godine i kaže da nikada nije izmereno koliko neko kome on nije maternji jezik poznaje srpski.