Srbija slavi Dan državnosti

Posle Vidovdana, Sretenje je zasigurno drugi najznačajniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

Evo i zašto.

Na Sretenje, U Orašcu, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa počeo je Prvi srpski ustanak – Srpska revolucija, koja je označavala početak sukoba sa ogromnom osmanskom imperijom. To je bio početak ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srba, i to je bio prvi takav ustanak na Balkanu. Povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka bio je janjičarski zulum nametnut u Beogradskom pašaluku i seča knezova - kada su Turci poubijali brojne ugledne građane tadašnje Srbije. Preživele narodne vođe okupile su se u Šumadiji, u Orašcu, na današnji dan, na mestu poznatom kao Marićevića jaruga.

- Ustanak je bio početak borbe za ljudska prava, jer su oni branili živote, imovinu i čast od samovolje dahija – govorio je Stanislav Vinaver. - Karađorđe je podelio zemlju seljacima i to je Miloševom potvrdom postala država slobodnih seljaka. U to vreme, u Americi i dalje postoji ropstvo, a u Rusiji je kmetski sistem.

DAN KADA SE SPAJAJU ZIMA I LETO - Sretenje Gospodnje se obeležava 40 dana posle Božića u znak sećanja na događaj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u jerusalimski hram. U narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Neudate devojke veruju da prvi čovek koga sretnu danas da će na njega ličiti budući muž.

Sva ova prava bila su sadržana u Ustavu koji je donet na Sretenjskoj skupštini 1835. godine. Njegov tvorac bio je novinar, političar i diplomata Dimitrije Davidović, koji ga pisao po uzoru na ustave Francuske i Belgije. To je bio prvi srpski ustav‚ i u njemu su bile izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ipak, Sretenjski ustav izazvao je negodovanje velikih sila - Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

RADNO VREME - Kako će biti organizovan rad najznačajnijih objekata i ustanova od javnog značaja tokom naredna dva dana praznika pogledajte u povezanoj vesti.

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

USTAV

Ustav donet na Sretenje 1835. godine sadržao je, između ostalog, ove odredbe:

• Svaki Srbin i bez svake razlike jednak je pred zakonima Srbskim, kako u obrani, tako i u kazni na svim sudovima ot najmanjeg do najvećeg.
• 112) Niko u Serbiji ne može se ni goniti ni zatvoriti, razvje po propisu zakona, i ot zakone i prirodne vlasti.
• 113) Niko u Serbiji da ne stoji više ot tri dana u zatvoru, a da mu se ne javi krivica, za koju je zatvoren, i da se ne uzme na ispit.
• 114) Niko u Serbiji ne može kaznjen biti, već po zakonu i po presudi nadležnoga suda.
• 115) Komu se jedan put sudilo već za kakvu krivicu, pak je po presudi sudejskoj kaznjen i otpušten, ili nađen da nije kriv, onomu ne može se po drugi put suditi za istu krivicu.
• 116) Svakomu građaninu Srbskomu otvoren je put k svim činovima u Serbiji, kako se samo nađe,daje sposoban i dostojan k njima. Pri jednakoj sposobnosti predpostavlja se Srbin stranomu.
• 117) Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na obštenarodnu štetu.
• 118) Kako rob stupi na Srbsku zemlju, od onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne prodati.
• 119) Imanje svakog Srbina, bilo kakvo mu drago, jest neprikosnoveno. Ko se pokusi, dirnuti u tuđe dobro i imanje, ili prisvajati ga, ili okrnjiti, onaj će se smatrati za narušitelja obštenarodne bezbjednosti, bio on ko mu drago i ot kud mu drago.
• 122) Svaki Srbin dužan je plaćati svake godine zakonom otređeni danak, ot koga se nikoneoslobođava, i priticati k obštinskim potrebama pri građenju mostova i krčenju drumov
• 138) Nikakav činovnik ne smje voditi trgovine, il' raditi zanata sam i pod svojim imenom.
• Tako zaključeno i zakletvom sviju podpisani i sve Sretenske Skupštine podtvrđeno u Kragujevcu Trećega Fevruarija iljade osam stotina i trideset pete godine ot Roždestva Hristova.

ČESTITKA GRADONAČELNIKA SUBOTICE, STEVANA BAKIĆA

Poštovani građani, dragi Subotičani,

Upućujem vam najsrdačnije čestitke povodom Dana državnosti Republike Srbije, velikog državnog praznika kojim se obeležavaju dva značajna datuma za istoriju našeg naroda i naše zemlje.

Na Sretenje 1804. godine, u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak koji je označio početak borbe ka konačnom oslobođenju od turske vlasti i ukidanju feudalizma, a 15. februara 1835. godine, u tadašnjoj prestonici Kragujevcu, usvojen je i kneževom zakletvom potvrđen Sretenjski ustav, jedan od najliberalnijih i najdemokratskijih ustava tog vremena koji je predstavljao temelj nastanka moderne srpske države.

Ovaj veliki praznik je i podsetnik da treba da budemo ponosni na našu slavnu prošlost i čuvamo sećanje na junaštvo i hrabrost naših predaka, njihov patriotizam, slobodoljublje i pravdoljubivost.

Danas su nam, činjenica je, jedinstvo i odlučnost iz ustaničkog doba, kao i čuvanje i negovanje svega onoga što predstavlja identitet našeg naroda, potrebniji nego ikada kako bismo i u ovim teškim i izazovnim vremenima nastavili putem razvoja i napretka.

Želim vam sve najbolje na ovaj praznični dan i da nam svako sledeće Sretenje donese nove uspehe.

Slava našim ustanicima i državnicima!

Živela Subotica! Živela Srbija!