Srčani udar treba prepoznati, ali pre svega preduhitriti
Srčani udar nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca, upravo one koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama. Razlog prekida cirkulacije je začepljenje krvnih sudova masnim naslagama ili sitnim krvnim ugrušcima, koji nastaju na njima. Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje delimično da odumire.
- Nastaje smanjenje zdrave srčane mišićne mase, pa srce gubi svoju osnovnu funkciju i na taj način remeti celokupnu cirkulaciju u telu čoveka. Ovako narušena struktura i funkcija srčanog mišića, kao posledica srčanog udara, može da dovede do mnogobrojnih ranih ali i komplikacija. Ukoliko se prva pomoć ukaže pravovremeno i kompletno, a naš pacijent na vreme stigne u zdravstvenu ustanovu, ova bolest se uspešno leči. Teško ga je prepoznati, ali su simptomi uglavnom specifični u najvećem broju slučajeva. Međutim, ne treba zaboraviti, da mogu biti i nespecifični simptomi srčanog udra, naročito kod osoba koje boluju od šećerne bolesti ili nekih neuroloških poremećaja. Nekada, kao jedan od prvi simptoma srčanog udara, pacijent može imati i neku od komplikacija osnovne bolesti, zatim jako lupanje srca ili osećaj preskakanja srca, nesvesticu, gušenje, oslabljen vid, zujanje u ušima, glavobolju i slično. Zbog toga sve ove simptome uvek treba shvatiti i tumačiti ozbiljno - kaže dr Dragi Kuzeljević, lekar iz Službe opšte medicine subotičkog Doma zdravlja.
VAŽNA PROMENA ŽIVOTNIH NAVIKA - Eliminacijom štetnih životnih životnih navika, lečenjem šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska, regulacijom telesne težine, većom fizičkom aktivnošću, smanjenjem konzumiranja cigareta, alkoholnih pića, možemo umanjiti mogućnost pojave srčanog udara
On ukazuje i daje tipičan simptom srčanog udara je neugodan pritisak u predelu grudnog koša, stežući i veoma jak, probadajući bol ( „kao nožem”) u sredini grudnog koša, koji traje duže od nekoliko minuta, širenje bola u vrat i vilicu, a u većini slučajeva bol se širi i ka levőm ramenu i levoj ruci, naglo nastala nesvestica, osećaj mučnine u stomaku, nagon na povraćanje ili povraćanje, kao i obilno hladno preznojavanje.
- Uz sve ove simptome skoro uvek je prisutna i izražena jaka uznemirenost i strah kod našeg pacijenta. Statistički podaci pokazuju da oko 50 posto radno aktivnog stanovništva koje doživi srčani udar, čeka u prošeku više od dva-tri sata, pre nego što potraži stručnu medicinsku pomoć, a to je pogrešno. Pojava jednog ili više navedenih simptoma zahteva hitno javljanje u najbližu zdravstvenu ustanovu, a ako to trenutno zdravstveno stanje ne dozvoljava ili ste sami u kući, stanu ili na ulici, odmah pozvati Službu hitne medicinske pomoći, dati jasan, precizan i kratak opis trenutnih tegoba dežurnom lekaru i apsolutno postupiti po dobijenoj preporuci. Za to kratko vreme dok čekate dolazak Službe hitne medicinske pomoći priremiti, ukoliko je to moguće, svu raniju medicinsku dokumentaciju - objašnjava dr Kuzeljević.
PREVENCIJA KLJUČNA - Preventivne mere su i redovne kontrole faktora rizika, još i u vreme punog zdravlja i bez vidljivih tegoba, a i u vreme kada je osoba bez tegoba a zna da ima faktore rizika za nastanak srčanog udara
Danas je srčani udar, kada je medicina dosta napredovala i kada zaista imamo dovoljan broj dobrih stručnjaka za tu oblast, u najvećem broju slučajeva izlečiva bolest. Način lečenja zavisi od više faktora. Najvažnije je da lečenje počne što ranije, za prvih nekoliko sati.
- Nakon prebolelog srčanog udara, neophodno je nastaviti redovne kontrolne preglede kod svog kardiologa, poštovati sve njegove savete, uzimati redovno propisane lekove, lečiti i kontrolisati druge bolesti, ako postoje. Faktore rizika za nastanak srčanog udara možemo podeliti u dve grupe, na promenljive faktore rizika - povišen nivo masnoća u krvi, povišen i neregulisan krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest, gojaznost, prekomemo konzumianje alkohola, fizička neaktivnost, stres i na nepromenljive faktore rizika, a to su pol i nasleđe - tvrdi dr Kuzeljević.
