"Srećnija budućnost za autizam" - potrebno uklanjanje barijera koje sprečavaju osobe iz autističnog spektra u ostvarivanju osnovnih prava

Od nekoliko hiljada osoba sa autizmom koje žive u Srbiji, malo se zna, ne veruje se u njihove potencijale, diskriminisani su, a najveći problem je manjak odgovarajućih ustanova.

Povodom obeležavanja Svetskog dana osoba sa autizmom (2. april) država se, u znak podrške osobama sa autizmom, priključila globalnoj kampanji "Osvetljeno plavim". 

- Ovogodišnji slogan udruženja "Autizam Srbija" je "Srećnija budućnost za autizam", a fokus je na ciljeve da se naglasi da je neophodan sveobuhvatan pristup na životnom putu osoba sa autizmom, kako bi one zaista uživale svoja prava i živele srećnim i ispunjenim životima - poručuju iz Udruženja "Autizam Subotica".

U nastavku saopštenje Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom:

Ove godine navršava se četrnaest godina otkako je na snagu stupila Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom (UNCRPD) i njen Opcioni protokol, a trinaest godina otkako ju je Republika Srbija ratifikovala. Međutim, uprkos ovim činjenicama, njena primena nepotpuna je u mnogim oblastima.  

Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, 2. aprila, na dan obeležavanja Svetskog dana autizma, poziva donosioce odluka u Srbiji da posvete vreme uklanjanju mnogobrojnih barijera koje sprečavaju osoba iz autističnog spektra u ostvarivanju svojih osnovnih ljudskih prava.

Autizam je dijagnostikovan jednoj od 68 osoba, što znači da u Evropi trenutno živi  oko 7 miliona osoba iz autističnog spektra. Ukoliko uzmemo u obzir i njihove porodice, možemo reći da je preko 20 miliona Evropljana na direktan ili indirektan način povezano sa autizmom. Zbog nepostojanja Nacionalnog registra osoba sa invaliditetom, u Srbiji se ne zna tačan broj osoba iz autističnog spektra. Ali, ako uzmemo u obzir gorepomenutu prevalencu autizma, sa sigurnošću možemo tvrditi da ih je nekoliko desetina hiljada.

Uprkos povećanju svesti o tome šta je autizam, previše osoba iz autističnog spektra i njihovih porodica sigurno je da javnost ovo stanje i dalje  ne razume. Od izuzetne je važnosti da donosioci odluka, kao i društvo u celini, steknu bolje razumevanje autizma, i da delaju u smeru uklanjanja postojećih prepreka koje sperečavaju punu inkluziju i učešće osoba iz autističnog spektra u društvu i njihovih porodica.

Ove godine uz slogan „Srećnija budućnost za autizam“, fokusirani smo na ciljeve da se  naglasi da je neophodan sveobuhvatan pristup na životnom putu osoba sa autizmom, kako bi one zaista uživale svoja prava i živele srećnim i ispunjenim životima.

Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom ima obavezu da na današnji dan postavi ciljeve i zadatke donosiocima odluka uz obavezno učešće  i saradnju sa roditeljima:

1. Formiranje Nacionalnog registra koji bi omogućio precizan uvid u broj osoba iz autističnog spektra u Srbiji. Postojanje Registra bi takođe olakšalo ostvarivanje svih prava osobama iz autističnog spektra, a državi planiranje sredstava i resursa.

2. Donošenje Nacionalne strategije za autizam, koja bi pokrivala problematiku od najranijeg do najstarijeg doba osoba iz autističnog spektra, od dijagnostike do lečenja i stanovanja.

3. Poštovanje svih izglasanih zakona i donošenje novih koji štite prava osoba iz autističnog spektra.

4. Rano prepoznavanje poremećaja iz sprektra autizma kod dece ključno je za njihov napredak i povoljan rezultat, budući da osigurava budućnost adekvatnih intervencija, omogućava pravovremenu podršku i edukaciju roditelja, a samim tim i kvalitetniji život porodice.

5. Razvijanje  servisa podrške za osobe iz autističnog spektra svih uzrasta,  kao što su dnevni centri, personalni asistent (asistent u porodici), pomoć u kući,  lični pratilac, predah usluga, male domske zajednice, stanovanje uz podršku i njihova sistemska implementacija.

6. Razrešiti sve probleme iz inkluzivnog obrazovanja, koji postoje i danas nakon 13 godina, obavezno omogućiti potrebne podrške radi adekvatnog obrazovanja, kao i implementaciju zakona za svu decu bez obzira u kom sistemu obrazovanja se nalaze.

7. Postojanje adekvatnih zanimanja u procesu srednjeg obrazovanja za osobe iz autističnog spektra, kako bi zapošljavanje u uslovima tržišta rada postalo  moguće.

8. Veću edukovanost zdravstvenih radnika za lečenje bolesti koje nisu direktno povezane sa autizmom, kao što su bolesti iz oblasti stomatologije, kardiologije, neurologije, onkologije, ginekologije itd. Pristup lečenju na svakoj klinici kao i za sve ostale građane.

9. Uključivanje pojednica i grupa direktno pogođenih autizmom (roditelji, osobe sa autizmom i udruženja) u proces donošenja zakona, politika i odluka.

10. Prioritetno i urgentno  razvijanje servisa podrške za odrasle osobe sa autizmom   posle nestanka biološke porodice.  Obavezan servis persenalne asistencije (asistent u porodici), kao i obavezna  i neophodna deinstitucionalizacija, koja podrazumeva humaniji pristup korisnicima trajnog smeštaja.

Zato Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom pozivq donosioce odluke, stručnjake, lidere poslovnog okruženja i javnost da se konsultuju i sarađuju sa osobama iz autističnog spektra i udruženjima  roditeljima koja ih zastupaju.