Šta ćemo sa divljim deponijama?

Bajmočka, Kerska, Ljutovačka, Tavankutska toliko poznate, ali i uporne da su nazive dobile po mestima u kojima se decenijama nalaze i isto toliko zagađuju životnu sredinu. Ipak, divljih deponija na teritoriji Subotice je znatno više, poslednji podaci kažu čak 60. Grad svake godine izdvaja milionske sume novca kako bi se one najurgentnije sanirale, međutim, ispostavlja se uzalud. Nesavesni građani samo nastave gde su stali i uskoro ponovo osvanu nove deponije na mestu starih. Gordana Gavrilović, savetnica za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi, smatra da je najveći problem naša nesavesnost, ali nedovoljno dobro organizovano odnošenje otpada.

- Manje deponije koje su sanirane, građani su smatrali da, ako je to sada očišćeno, otpad mogu ponovo tamo baciti. Dakle, mi smo problem broj jedan, naša nesavesnost i greška sistema organizacije, koji ne pruža mogućnost da imamo više kanti, učestalije odnošenje otpada i mogućnost da odnesemo posebne tokove otpada na određena mesta, kao i da za našu savesnost budemo nagrađeni, u smislu adekvatnog plaćanja usluge koju pružamo - kaže Gavrilović.

Za Snježanu Mitrović iz Arhus centra uklanjanje divljih deponija potrebno je pronaći održivo rešenje, koje kaže, mora da bude sveobuhvatno i sistemsko uz plan i koordinaciju lokalne samouprave, javnih preduzeća, ali i samih građana.

- Toliko mnogo smeća ima u okolini Subotice da sam sigurna da su za njihovo uklanjanje potrebne decenije, čak iako se nijedan najobičniji papirić ne baci. Toliko je smeća, da bez stvarno ozbiljne akcije, nemamo o čemu govoriti - ističe Mitrović. 

Inače, Odluka o komunalnom redu predviđa i kaznene mere protiv fizičkih i pravnih lica koja nepropisno odlažu otpad, koje se kreću od 5.000 dinara. Koliko one funkcionišu u praksi i u kolikoj meri odvraćaju građane od bacanja smeća nismo sigurni.