Šta donosi otvaranje Klastera 4?

U pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, Srbija je pre dva dana otvorila Klaster 4 koji obuhvata četiri poglavlja - Transportna politika (Poglavlje 14), Energetika (Poglavlje 15), Trans-evropske mreže (Poglavlje 21) i Životna sredina i klimatske promene (Poglavlje 27). Po rečima Nataše Dragojlović, koordinatorke Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ovo znači da je proces integracija i pregovora sa Evropskom unijom konačno otkočen, budući da Srbija gotovo dve godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, te da otvaranje Klastera 4 vidi kao početak razgovora o tome šta naša država treba da uradi da bi zaštitila svoju životnu sredinu na način na koji to rade zemlje Evropske unije.

- Sigurno da otvaranjem Klastera 4 nismo dobili čist vazduh, zdravu vodu ili zemljište koje je zaštićeno kao što je zaštićeno u Evropskoj uniji. To mi nismo dobili. Mi smo dobili priliku da u razgovorima i dijalogu sa Evropskom unijom tokom pregovora kažemo kada, na koji način i kojim sredstvima ćemo finansirati ili realizovati one standarde koji postoje već u državama članicama Evropske unije. Koliko smo mi daleko od toga? Pa, prilično. Zakoni nisu loši, ima dosta toga da se hramonizuje da bi naši zakoni bili potpuno isti kao u Evropskoj uniji, ali isto tako je važno da imamo izgrađene institucije koje garantuju da ti zakoni mogu i da se sprovedu - kazala je Dragojlović.

Kako je objasnio Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za saobraćaj i panevropske koridore, Klaster 4 je vrlo kompleksan, jer će podrazumevati i zaokret ka cirkularnoj ekonomiji koja će morati da se implemetira u svim sektorima. Ipak, kako je istakao, glavna tema Zelene agende biće da se određene tehnologije vrlo brzo, ako ne i odmah, moraju zatvoriti.

- To je za Srbiju jako značajno da se mora pod hitno, što pre, redukovati emisija CO2 iz elektroenergetike. Znači, zatvaranje termo centrala u periodu do 2040. godine, jer je naša obaveza da do 2050. godine budemo potpuno karbonski neutralni iz elektroenergetike - kazao je Kalmar. - Na teritoriji Grada Subotice to bi se reflektovalo u smislu da je neophodno smanjiti potpošnju električne energije u grejanju. CEKOR je već počeo jedan projekat i u dijalogu smo sa Gradom Subotica, gde je neophodno investirati u redukciju potrošnje, znači izolovati kuće, promeniti prozore, promeniti način proizvodnje toplote da bismo postigli nekoliko ciljeva, a to je smanjenje energetske potrošnje, smanjenje energetskog siromaštva i smanjenje zagađenja, koje je zapravo jedan od glavnih problema. S druge strane, cirkularna ekonomija podrazumeva smanjenje otpada, odnosno da ono što je nekada bilo bacano na deponije, da se ponovo koristi kroz reciklažu. Zelena agenda će jako mnogo promena podrazumevati i u saobraćaju, već se govori o električnim automobilima, odnosno prelasku na neka alternativna rešenja, kao što su hibridna vozila ili veća upotreba javnog prevoza.

Da našu zemlju očekuje mnogo posla, kazala je Nataša Đereg, direktorka CEKOR-a i koordinatorka radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 27, jer će zaštitu životne sredine morati da integriše u sve oblasti, a za šta se procenjuje da će joj biti potrebno oko 15 milijardi evra do 2030. godine, zbog čega se ovo ujedno smatra i najskupljim pregovaračkim poglavljem. 

- Najskuplje je, najobimnije, tu su investicije koje se očekuju od nas, tu su mnogi projekti i zaista će svi morati da rade, i privatan sektor da izdvoji svoja ulaganja, i lokalne samouprave, jednostavno svi akteri društva i da promene ponašanje - istakla je Đereg. - Subotica je jedan od gradova koji zaista prati sve što se dešava. Imamo Službu za zaštitu životne sredine koja dobro radi i svi oni zakoni koji su trenutno važeći, mislim da se u Subtici dobro implemetiraju za razliku od ostalih mesta.