Šta je zapravo dokolica?

- Šta je zapravo dokolica?
- Da li danas imamo pravo na dokolicu ili je ona samo luksuz povlašćenih?
- Da li su dokoličari lenjivci ili boemi ili oni najmudriji među nama?
- Dokolica ili dosada – kako koristimo slobodno vreme?
- Da li se dokolica, kada je ima, svesno koristi radi akumuliranja stvaralačke energije i na koje načine se kanališe?
- Koliko je dokonost zaista uslov oslobađanja jedinke od ustaljenih misaonih tokova i način njene transcendencije u stanje drugog, umetnog?
- Koliko ona služi razvijanju ličnosti i njenih specifičnosti?
- Ko su najpoznatiji i/ili najuspešniji dokoličari sveta koje znamo?
- Da li dokolici da vratimo mesto koje zaslužuje u našim, građanskim životima?

Po Vukajliji to je: Stanje mirovanja koje se nepravedno jednači sa dosadom. Dokon čovek uživa u privilegiji dokolice i nikad se ne dosađuje. On, ničim izazvan, razmišlja o svemu i svačemu, i sasvim se ugodno oseća sam sa svojim mislima.

Po slobodnom asocijativnom promatranju teme nekih od članova redakcije ovoga časopisa dokolica omogućava ljudima da iskoče iz stvarnosti i prepuste se kreiranju sveta po svojoj meri, kroz igru, maštu i stvaralaštvo. Dok se besposličari bave ubijanjem vremena, dokoličari gledaju da iskoriste svaki minut.
To su: kornfleks sa mlekom u duetu sa knjigom; kokice, ćebence, ingrid + hemfri + bioskop na otvorenom; čoveče, ne ljuti se!; pedalino, povetarac i francuske šansone; biti umazan od boje od glave do nožnih palčeva.

D(v)okolica koja nije natovarena teškim starim gvožđem. Umesto toga ubaciš šta ti želiš. Možeš je voziti slobodno i brzo. Usput pokupiš oblak, zebru i blatobran. Sjuriš se niz padinu tuđih ideja ili je beskonačno guraš uzbrdo kao Sizif koji nije upoznao dokolicu, dvoumicu, sumnjičavost i točak. U d(v)okolici možeš prenoćiti gledajući zvezde, zevati bez veze ili zevati sa nekim velikanom sa istorijskih pijedastala koji bi isto tako zevao bez veze i smišljao ubitačne budalaštine svetske baštine.

Radove možete da pišete na svom maternjem jeziku.
Eseje, priče, fotografije, likovne radove, drame, stihove, basne, bajke... možete da šaljete sve do 10. novembra 2012. godine na adresu: office@danilokis.rs. Za one koji se prvi put susreću sa ovim časopisom, prethodnih osam brojeva mogu pročitati na sajtu Fondacije: www.danilokis.rs, u odeljku Download.

Svaki broj časopisa, osim tematskog dela, sadrži i odeljke Proza, Poezija, Lyrics, Esej, Drama i Visual (koji je posvećen predstavljanju likovnih umetnika i njihovih radova), tako da se očekuju i radovi koji nisu vezani za temu broja.

Redakcija časopisa će među prispelim radovima odabrati one koji će ući u sledeći broj.