Šta su Subotičani čitali u 2024. godini?

Naša Gradska biblioteka može da se pohvali raznovrsnim izborom literature, od klasične beletristike, preko klasika francuske, ruske, nemačke književnosti, ali i domaćih klasika, do raznovrsne stručne literature i novih izdanja stripova. Posećenost je i ove godine bila dobra.

- Uvek može da bude više čitalaca, a na nama je da popularišemo biblioteku, knjigu i da stavimo do znanja našim sugrađanima da knjiga nije dosadna i da nije samo lektira. Zadovoljni smo što srednjoškolci, uz lektiru, ulaze u svet stripova, tu nešto otkriju pa pitaju za neki roman. Na nama je da im ponudimo nešto što odgovara njihovim ličnim afinitetima i interesovanjima - kaže Jelena Cvetić, bibliotekarka pozajmnog odeljenja za odrasle, i poziva naše sugrađane, koji to još uvek nisu učinili, da dođu, da se učlane u biblioteku i otkriju svet  knjiga i ispitaju mogućnosti biblioteke i svega što knjiga može da ponudi.

Iz biblioteke kažu da se čitaoci više vezuju za određene autore nego za pojedinačne naslove, te je tako ove godine najčitaniji pisac bio Fredrik Bakman. Naši sugrađani vole da se opuste uz dela Danijele Stil, Nore Roberts, Amande Kvik, Kristin Hane, Lusinde Rajli, od stranih autora, a kad su u pitanju domaći autori neke "lakše" literature rado biraju knjige Vesne Dedić i Jelene Bačić Alimpić. Od domaćih klasika najviše se čita Danilo Kiš, zatim Selenić, Pekić, Selimović i Andrić, a od novih pisaca popularni su Miodrag Majić, Siniša Kovačević i Jasenka Lalović.

Klasici su vanvremenski i to se čitalo i ove, kao i prethodnih godina, i njima se rado vraćaju čitaoci starije generacije.

- To je prilika da u se u zrelijoj dobi dožive pisci koje su se u mladosti čitali. Baš čitaoci od tih nekih 50-60 godina komentarišu kako su za određenu tematiku, koju su čitali sa 20 godina, bili nezreli, i da vole da se tome vrate i po 2-3 puta pročitaju u različitim životnim periodima i na različite načine sagledavaju ono što su pročitali - komentariše naša sagovornica.

Subotička biblioteka nudi veliki izbor i stručne literature, kako iz društvenih, tako i iz prirodnih nauka, tako da se i stručna literatura takođe dosta traži i čita, a najtraženiji su naslovi iz oblasti psihologije. 

- Najčešće se uzima psihologija, da li klasična ili popularna. Dosta roditelji, najčešće majke, dođu i traže literaturu u vezi sa vaspitanjem dece, zatim o načinima učenja kod dece. Takođe, imamo i naučno odeljenje gde je mnogo ozbiljnija stručna literatura, s tim što naši korisnici ne mogu da iznesu te knjige iz biblioteke nego moraju da koriste našu čitaonicu. To su najčešće srednjoškolci koji pišu maturske radove pa oni negde početkom godine, kad odaberu teme, dođu da provere kakvu literaturu imamo na određenu temu - objašnjava naša sagovornica.

Knjige iz oblasti istorije su bile dosta popularne i čitaoci su veoma zainteresovani za autobiografije i biografije, a iz biblioteke kažu da se trude da nabave što više ovakve literature.

Naši sugrađani su u toku sa svetskom i domaćom književnom scenom i, u skladu sa tim, traženi su i naslovi aktuelnih dobitnika književnih nagrada.

- Najčešće prate izdavačku delatnost, gledaju izloge pa se onda raspituju da li mi to imamo, guglaju i traže različite preporuke, na primer "100 knjiga koje bi trebalo pročitati za života", "50 najboljih evropskih pisaca", tako da prave liste i imaju preporuke. Čitaoci kad dođu kod nas takođe i međusobno razmenjuju iskustva što se tiče određenih knjiga i, naravno, tu bude šaroliko, neko je oduševljen, neko samo prevrne očima. Nabavljamo i dobitnike NIN-ove nagrade, Nobelove nagrade, kao i Bukerove i drugih nagrada i trudimo se da nabavimo što više naslova koji su aktuelni i koji imaju književnu vrednost, a opet, koji mogu da posluže i za razonodu i koji su popularni - napominje naša sagovornica i dodaje da iako se kaže da knjiga vredi onoliko koliko se čita, ima knjiga i naslova koji su nepravedno zapostavljeni - Na nama, koji radimo sa čitaocima, je da ukažemo na knjige koje su vredne pažnje, u čemu često uspevamo. Treba naći  određenog čitaoca, poznavati nejgove književne  afinitete i usmeriti ga. 

Dešavanja koja organizuje Gradska biblioteka su posećena, a uvek najviše interesovanja izazivaju manifestacije koje se tiču naših sugrađana, da li se predstavlja neko delo o poznatom Subotičaninu ili je naš sugrađanin autor nekog dela. Biblioteka se može pohvaliti i dobrim odzivom srednjoškolaca na foto-konkurs na temu "Knjiga iz mog ugla".

- To je bio jedan lep događaj i prilika da vide da biblioteka nije samo knjiga nego da oni mogu i neki svoj kreativni deo da iskažu u svemu tome - dodala je naša sagovornica i pozvala sve naše sugrađane da prate zvanični sajt Gradske biblioteke i Facebook stranicu za informacije o svim narednim dešavanjima.