Šta sve Subotičani zaboravljaju u pozajmljenim knjigama?

Fotografije s letovanja, turpija za nokte, kontrolni iz matematike iz 1973. godine, spisak loših osobina jednog muža, recepti za krofne i novac, samo su deo ličnih stvari koje su čitaoci koristili kao obeleživače, pa zaboravili među stranicama knjiga pozajmljenih iz Gradske biblioteke u Subotici. Ovih neobičnih, zaboravljenih stvari, kod nekih čitalaca kojima je "glava u oblacima" i Gradskoj biblioteci, ima toliko da se već nose mišlju da naprave i posebnu izložbu o zaboravljenim obeležačima.

- Subotičani su strastveni čitaoci knjiga, ali i dosta zaboravni kada iz pozajmljene knjige koju vrate treba da uklone svoje bukmarkere kojima su obeležavali delove pročitane knjige - kaže Ivona Vojnić Hajduk, bibliotekarka na pozajmnom odeljenju Gradske bibliteke Subotica. - Na osnovu onoga što nađemo, ne samo da su zaboravni, već i dosta maštoviti. Izvesna Kaća u pozajmljenim knjigama ostavljala je poruke "da prevodi dokumenta i drži časove nemačkog jezika" i svakako svoj broj mobilnog, a Valerija je kao bukmark koristila svoju vizit kartu, na kojoj je pisalo da je zaljubljena u Tibora, s porukom ako "ovo nađeš javi se na telefon".

Na stolu pozajmnog odeljenja, na stotine papira, stare i nove vozne karte, članske karte, fotografije s letovanja, potrošeni mirisi za kola, turpije za nokte raznih veličina i oblika, čak i nekoliko sačuvanih papirnih kesa napunjenih biberom iz aviona JAT-a. Tu je i recept za krofne: "6 jaja, 2 mala jogurta i 25 velikih kašika brašna". Jednoj Mariji u pozajmljenoj knjizi je ostala i ova poruka: "Bože milostivi, hvala ti što si me sinoć u onom društvu sačuvao od iskušenja". U ovoj hrpi zaboravljenih stvari, našao se i kontrolni zadatak iz matematike iz 1973. godine, izvesne Snežane Miković iz 5a razreda. Ocena je čista petica. Julija Kiralj iz Subotice u knjizi Gradske biblioteke, zaboravila je crvenu člansku kartu Saveza sindikata Jugoslavije iz 1957. godine. Na koricama ove članske karte piše "Proleteri svih zemalja ujedinite se".

- Mi za neke predmete koje nađemo, zovemo zaboravne da dođu po njih, ali mnogima oni nisu važni, zato i ne dolaze - nastavlja Vojnić Hajduk. - Najviše dolaze ako zaborave novac i fotografije. Neke godine, jedna gospođa sa Palića, zaboravila je između korica pozajmljene knjige veću količinu novca. Imali smo muke da je pronađemo. Kad je došla po novac, rekla nam je da ga je ona već "prežalila" i mislila je da je pokradena. Rekla nam je da joj ni na pamet nije moglo pasti da je novac zaboravila u pozajmljenoj knjizi, niti se sećala da ih je tamo sakrila. Slično je i sa fotografijama. Ljudi dođu da ih uzmu, jer je reč o starim fotografijama koje su vredne kao uspomene. Inače, u svakom trenutku građani mogu doći po zaboravljene stvari. Mi ih često i javno izlažemo u Gradskoj biblioteci da bi ih članovi prepoznali. Najčešće i dođu po njih, posle mesec dana, a ponekad i nakon pet godina.

Ne samo da ostavljaju razne predmete u knjigama, već su mnogi članovi Gradske biblioteke "zaboravni" i kada knjigu treba da vrate posle čitanja. Skoro sa svakim desetim ljubiteljem knjige, bibliotekari se moraju "dopisivati" opomenama. Razlozi za nevraćanje pozajmljenih knjiga su brojni, od bolesti, putovanja, do nekih bizarnih razloga. Jedan mladić, kao razlog što dve godine nije vratio pozajmljenu knjigu, naveo je strah od zaglavljenog lifta. Ispričao je biblitekarima da se jednom prilikom, kada je krenuo da vrati knjigu, zaglavio u liftu. Od tada mu se smuči u glavi, kad god pomisli na biblioteku i da treba da vrati knjigu. Poslednja želja jednog našeg sugrađanina, dugogodišnjeg člana biblioteke, bila je da se sahrani sa omiljenom pozajmljenom knjigom. Rodbina je svojevremeno bibliotekare o želji njihovog člana porodice obavestila posthumno i kupila istu novu knjigu.

- Da bi pomogli "zaboravnima", mi svake godine na Dan biblioteke, 13. oktobra, odredimo nedelju dana da se mogu vratiti pozajmljene knjige bez posledica i naplate ležarine - priča Ivona Vojnić Hajduk. - Tih dana najviše zovemo i podsećamo ljude da nam vrate knjige, što mnogi i urade. Bake donose knjige koje su zaboravili da vrate njihovi unuci, a ima i primera da su knjigu iz biblioteke pocepali kućni ljubimci, pa se vraćaju tek kupljene knjige sa istim naslovom. Ove godine u vreme "oprosta duga", vraćena nam je knjiga posle tri godine ležarine kod zaboravnog člana biblioteke.

Kada se vrate pozajmljene knjige, po njihovom oštećenju bibliotekari tačno znaju koja je knjiga bila na plaži ili koje kućne ljubimce čitaoci imaju kod kuće. Psi i papagaji najviše vole da grickaju tvrde poveze, a u stare i retke pozajmljene knjige među stranice, najviše vole da se usele bubašvabe.