Stanovnici Čantavira na udaru lopova

Vodeći se za ovim informacijama, reporteri sajta Subotica.com posetili su Čantavir. Ono što smo zatekli, mnogo je gore nego što se može pretpostaviti. Sa izuzetkom dana kada se primaju penzije, ulice jednog od najvećih sela na teritoriji Subotice potpuno su puste.

- Kako da se šetamo, kad čim okrenemo leđa neko kidiše na naše kuće i iznosi iz njih šta god ima vredno – kaže kratko Amalija A., i pri tom nas zamolila da joj pričuvamo bicikl dok u prodavnici ne kupi hleb. - Već tri bicikla su mi ukrali, a živim na potpuno drugom kraju sela i bez njega ne mogu. Svaki put idem u policiju, ali nikad nijedan nije pronađen.

Amalijino iskustvo ima gotovo svaka kuća. Čim zatvore kapiju, stižu lopovi koji ne biraju ni vreme, ni način. Po selu se može čuti da su toliko dobro organizovani da u svojim redovima imaju informativnu službu, koja vreba kada kuća ostaje prazna a potom obaveštava ostale da mogu da počnu sa krađom. Neretko se desi da cela porodica ode na neku svadbu ili sahranu, a kada se vrate zateknu svoja vrata širom otvorena a kuću ili pomoćne prostorije skroz prazne.

Lopovi idu u grupama, koje čini jedno odraslo lice i nekoliko maloletnika, i uopšte nisu izbirljivi, već odnose sve šta im dođe pod ruku - perje, alat, meso, kukuruz, nafta, tehnika...

- Mom zetu su pokušali da ukradu bicikl, ali je on uspeo nekako da ga otme od lopova, ali je pitanje šta možemo da uradimo da sačuvamo svoju imovinu – priča nam Laslo Čonka. - Komšinici su ukrali džak šećera, i to samo što ga je kupila i stavila na bicikl da ga odnese kući. Kada je došla u policiju da prijavi krađu, tamo je zatekla taj isti džak, već je preprodat.

Njegovoj komšinici Mariji Tot nedavno je odneto sve iz pomoćnih prostorija, od perja do odeće, dok je Joški Anetiću, stolaru u penziji, odnesen ceo stolarski alat, čija vrednost premašuje 600 evra. Kafana pored stadiona obijana je nekoliko puta dok zakupac nije stavio ogroman katanac, ali pitanje i dokle će on pomoći.

Dan kada se primaju penzije za lopove je kao najveći praznik. Kako u selu više nema nijedna banka i penzioneri dižu novac na bankomatu, čim uzmu svoje skromne penzije postaju laka meta razbojnika i džeparoša. Već se odavno niko u selu ne hvali da je prodao letinu ili stoku, kako novac ne bi privukli pažnju nezvanih gostiju.

- Starijeg komšiju su čak umotali u tepih i zavezali, da bi mu iz kuće odneli sve što je imao. Jedan je pucao i usmrtio pljačkaša, a potom se i sam obesio jer nije mogao da živi sa tim saznanjem – dodaje Čonka.

Primera krađa ima mnogo, ali nismo uspeli da čujemo nijedan da je rešen, da su ukradene stvari vraćene vlasnicima a počinioci krivičnog dela procesuirani. Kako su lopovi uglavnom maloletnici, policija im ništa ne može. Takođe, pojedinačne krađe često ne prelaze 15.000 dinara te nisu dovoljne za krivično gonjenje.

- Opljačkani ljudi se za pomoć obraćaju MZ, ali ni ona ne može mnogo da im pomogne. – Problem traje već duže vreme, policije u selu nema dovoljno i jako je loše opremljena, tako da nema kuće koja već nije bila opljačkana – kaže Tibor Murenji, predsednik Saveta MZ Čantavir. – To rade dobro organizovane grupe, te se ukradene stvari već sutradan nađu na nekoj od pijaca u Srbiji.