Stari majstor
Ušao je u zdanje. Akustika, kojoj se toliko posvetio i dalje je besprekorna, pomisli – čuvši svoja prva tri koraka, kako skladno odjekuju unutar jedinstvenog prostora. Razgledajući raznovsne šare u unutrašnjosti objekta, Jakab se prisetio starog majstora koga je, kad god je došao na gradilište zaticao kako marljivo, potpuno i predano iscrtava sve zamisli koje su na šablon preneli on i glavni zanatlija farbar, ali isto tako kako veštom rukom sam kreira sve povezne i prelazne delove. Mnogo puta se desilo da stari majstor, kome imena pored svog napora nije mogao da se seti, daje svoje predloge za rešavanje nekih detalja, koje je posle svojeručno iscrtavao samo uz pomoć jedne četke, lenjira i krivuljara. On je ovaj alat svakodnevno nakon posla, istom rutinom čistio i spremao u svoj drveni kovčeg od hrastovine, ojačan sa okovima od gvožđa na svim ćoškovima, koji je odavao utisak vremešnosti.
Starinska posuda za tutkalo
Jakab se mogao setiti i jutarnje rutine toga majstora, koji je otvarajući svoj kovčeg vadio, uvek istim redom, pigmente, tutkalo, kolofonij u grumenčićima i priručnu grejalicu sopstvene izrade za njegovo rastapanje. Do susreta sa ovim čovekom, on nije voleo da kombinuje proteinska veziva sa vezivima na bazi voska i smola, ali je kroz njegov rad spoznao da ovakva kombinacija ima svojih prednosti, te da ovakvo kombinovanje, kroz ruke pravog majstora može dati i kombinovane optičke kvalitete, kao i potpuno različite optičke efekte u odnosu na primenu samo jednog veziva. Isto tako pogrešna upotreba ove kombinacije može da poništi izvorni željeni efekat dekoracije.
Upravo ovde je shvatio koliko je presudna uloga dobrog farbara za utisak koji na kraju ostavlja bilo koja građevina, te je kasnije uvek insistirao na tome da na njegovim objektima iscrtavanje mogu da rade samo dokazani i provereni majstori koji imaju majstorsku ali istovremenu i ruku umetnika.
Zagrejani kolofonij
Šetao je sinagogom i skoro da je mogao da oseti jak i opojan miris kolofonija koji mastor greje, pripremajući se za mešanje boja, posmatrajući otiske koje je umetnik-neimar ostavio posvuda po zidovima. Koliko je ovakvih zanatlija danas? Upita se Jakab. Malo. Graditeljstvo se u mnogome promenilo od tog doba. Shvatio je da je secesija u stvari zadnji stilski pravac koji je sadržavao u sebi toliku količinu poleta i nadahnuća, vođenog željom da se stvara nešto novo i drugačije, što će ostaviti pečat posebnosti jednog vremena iskazan kroz građevine.
