Stari problemi u Novom selu

Razgovor sa predstavnicima Mesne zajednice Novo selo, Laslom Uborijem, predsednikom Skupštine i Lajčom Bašić Palkovićem, predsednikom Saveta, u ovim danima kada su u toku veliki radovi na projektu unapređenja vodnih sistema grada, jedino je moguće početi pitanjem o Kolektoru II. Razlog je, naravno, to što se ove kanalizacione cevi velikog profila polažu na teritoriji Novog sela, tačnije, što konačno stižu do Bajskog puta, u delu grada u kojem su i najstariji stanovnici već odavno izgubili nadu da će doživeti da dobiju kanalizaciju. Da li je Novo selo, možda je preterano reći, ali „najveći dobitnik“ zbog izgradnje Kolektora II? Da li bi to bilo da nije bilo samodoprinosa građana koji je 2001. godine bio raspisan na 15 godina, a onda jednim referendumom izglasano njegovo ukidanje tri godine pre isteka?

„Imali smo u programu samodoprinosa izgradnju sekundarne kanalizacione mreže te 2001. godine, jer nam je bilo obećano da će za godinu-dve biti izgrađen Kolektor II. Do toga nije došlo ni tada a ni kasnije, a mi smo novac mogli da trošimo samo namenski, znači onaj njegov deo za kanalizaciju, samo u te svrhe. Izgradili smo kanalizaciju u 12 ulica u dužini od 3,5 kilometra i blindirali je, do dolaska kolektora. Neki sa tim nisu bili zadovoljni, bilo je dosta neraspoloženja i samodoprinos se neslavno završio u maju 2012. godine.  Kako, ne bih voleo na to da se vraćam“, kaže Lajčo Bašić Palković.

Po svemu sudeći, polaganje cevi koje „nikuda nisu vodile“ i nije bio tako uzaludan posao, jer će sada stanovnici Novog sela, više stotina domaćinstava, imati konačno priliku da uvedu kanalizaciju, iako su možda i sami glasali za ukidanje samodoprinosa pre tri godine?

„Imali smo 28. januara sastanak građana sa predstavnicima Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ u mesnoj zajednici i oni su dobili sve informacije o uslovima za dobijanje priključaka. Oni su vrlo povoljni, jer 27.000 dinara, koliko staje priključenje, mogu da otplate u 24 mesečne rate. Uslov je, naravno, da im je kuća legalizovana, ili da je započeta legalizacija, a naša mesna zajednica, kako smo obavešteni, biće prva u kojoj će građevinski inspektori popisivati nelegalno izgrađene objekte. Oko 60 odsto kuća podignuto je bespravno, ali u Bajske vinograde nisu išli da grade oni koji su imali para, nego siromašniji koji su kupili parče peska da bi sebi sagradili krov nad glavom“, kaže Lajčo Bašić Palković.

Sa Kolektorom II u Novom selu pokrivenost teritorije kanalizacijom tek će dostići između 40 i 50 odsto, a predsednik Skupštine i Saveta tvrde da će moći da budu zadovoljni tek kada to bude 80 ili 90 odsto.

Nekom voda, nekom ništa!

Kada je samodoprinos prekinut, ostalo je neutrošeno nekoliko miliona dinara, a taj novac poslužio je da se bar delimično reši jedno goruće pitanje u Novom selu, a to je problem vodovodne mreže:

„Prošle godine namenski smo utrošili 3,4 miliona dinara za uvođenje vodovoda u ulice: Beočinsku, Matije Poljakovića i Eržebet Silađi. Naši su bili i troškovi projektovanja, oko 867.000 dinara, a ukupna vrednost mreže 7,5 miliona dinara, tako da nam je „Vodovod“ pomogao sa 50 odsto sredstava. Ostalo nam je još 1,1 milion dinara na računu i to ćemo najverovatnije usmeriti u projektovanje vodovoda, u nadi da će Javno komunalno preduzeće ponovo imati mogućnost da nam na uloženi dinar doda još jedan. Jer, verovali ili ne, u našoj mesnoj zajednici u 21. veku još uvek trećina od 9000 stanovnika nema gradsku vodu, a u bunarskoj vodi se vrlo često nalaze fekalne bakterije, jer su mnogi stare, kopane bunare iskoristili za septičke jame i time zagadili vodonosne slojeve“ kaže Laslo Ubori, predsednik Skupštine Novog sela.

Rukovodioci ove mesne zajednice, koji sada već broje treći mandat, ukazuju na problem da ulice nisu regulisane, zbog čega građani ne mogu da dobiju ni vodovodnu mrežu i postavljaju pitanje kada će to biti urađeno, naročito kada je u pitanju „Bermudski četvorougao“ između Mičurinove, Bajskog puta, Bajskog groblja i ulice Antuna Suturovića?  Ali, ako propisi važe za građane, ne važe, izgleda, za neke druge bez obzira što je reč o neregulisanim ulicama!

„Ima gas, ima kablovska, ima sve, sva infrastruktura je prošla tim ulicama, jedino pijaća voda ne može! Ali i to nije važilo kada je u pitanju bila industrijska zona u Malom Bajmoku! Da li je bio viši interes od interesa građana koji ovde žive generacijama da magistralni vod prođe kroz naše neregulisane ulice, sve do Malog Bajmoka?  Svakako jesmo za industrijsku zonu i pozdravljamo je ali moja je obaveza da se borim za interese svih građana i pitam da li je to možda diskriminacija? Kako kroz Maglajsku ulicu može da prođe gas a voda ne može? Ili se poštuje zakon ili ne poštuje! Da li zato ne dobijamo vodu jer su kapaciteti „Vodovoda“ slabi pa moraju da opskrbljuju industrijsku zonu a za nas nema vode? Ne verujem da je tako, ali ne mogu da shvatim da im nije u interesu da imaju više potrošača? Ono što smo regulisali ulice urađeno je iz samodoprinosa, sa 12 odsto namenskih sredstava za to. A grad već deset godina nema para da reši taj „četvorougao“ i da se za to područje napravi plan detaljne regulacije“, kaže Lajčo Bašić Palković.

U programu putevi i ulice

Program rada koji je Mesna zajednica Novo selo donela za 2016.  godinu ne razlikuje se mnogo od programa iz ranijih godina, jer se ista nerešena pitanja ponavljaju već kroz nekoliko mandata.

„Tražili smo da se u Gajevoj ulici i na Bajskom putu uradi biciklistička staza i smatramo da je to itekako potrebno jer se dešavaju saobraćajne nezgode i stradaju biciklisti, deca i stariji ljudi, ali kažu da za to nema sredstava. U planu nam je kružni tok na raskrsnici Trga Veselina Masleše i Bajskog puta, za to je već postojao projekat, ali je novac izgleda utrošen za nešto drugo! Od asfaltiranja, to su drugi deo ulice Radoja Vujoševića, slepi krak u Metohijskoj, ulica Hajduk Veljka i drugi deo Beočinske ulice. Problem prohodnosti ulica nasipanjem tucanikom trebalo bi rešiti u Maglajskoj, Majevičkoj, slepom kraku na Bajskom putu i Kadinjačkoj. Što se tiče obeležavanja kolovoza i regulisanja saobraćaja, smatramo da su „ležeći policajci“ potrebni na raskrsnici Bajskog puta i Metohijske ulice i u Gajevoj ulici, kod ustanove „Naša radost“. Proširenje puta je potrebno u ulici Stevana Mokranjca“, navodi deo programa koje je mesna zajednica predvidela za ovu godinu Laslo Ubori.

Ko će nadoknaditi štetu?

Usmeravanje teškog teretnog saobraćaja pravcem Somborski put, Gajeva i Metohijska ulica, zbog zatvaranja Karađorđevog puta, dovelo je u uske ulice teške drumske krstarice, koje su na mnogim mestima već nanele štetu slabim putevima, ivičnjacima, zelenim površinama pa čak i trotoarima.

„U Gajevoj ulici posle samo nekoliko dana primetno je sleganje bankine, jer se vozila teško mimoilaze, pa je pre zatvaranja trebalo ih ojačati ili nasuti. Ovako ostaju posledice i građani pitaju kako će one biti sanirane?“, kaže Laslo Ubori.

Odgovorni za radove u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“ upoznati su sa ovim problemom i sa izvođačem, „Graditeljem NS“, postignut je dogovor da se posao na ovoj deonici umesto do 1. marta kako je bilo predviđeno, okonča do 15.  februara.

Novo selo prošle godine imalo je dvojicu higijeničara koji su bili zaposleni preko javnih radova i u mesnoj zajednici se nadaju da će im oni biti ponovo dodeljeni.

„Izvanredno lepo su radili, kosili travu i kupili smeće a uklanjali su i divlje deponije smeća koje su se tu i tamo pojavljivale. Kod Metohijske ulice, gde je bio stari mlin, napravili smo radnu akciju, pokosili korov i tu stvorili igralište.  Sada je tamo depo za materijal za izgradnju kolektora, ali nadamo se da ćemo to igralište moći da osposobimo i opremimo. U programu nam je postavljanje novih rekvizita na Trgu Ćirila i Metodija, rasveta za dečije igralište na raskrsnici ulica Augusta Cesarca i Stevana Filipovića, zatim izgradnja parka na Trgu Veselina Masleše, košenje zelenih površina na raskrsnici Karađorđevog puta i Majevičke ulice, Harangozo Vilmoša i Metohijske i Trogirske i Glamočke.

Razgovor o Novom selu zaključuje predsednik Saveta Lajčo Bašić Palković:

„Mesne zajednice su oduzimanjem imovine i mogućnosti da raspolažu sredstvima izgubile svoju funkciju i degradirane su. Pokušavamo da budemo servis građana i da im budemo na raspolaganju što je više moguće, ali na zborove dolaze uvek oni koje nešto „boli“ i često se ne pitaju da li su oni nešto uradili za društvo ili samo nešto traže? Uvek ima zadovoljnih i nezadovoljnih, oni koji su nešto dobili oni ćute i ne čuju se, a nezadovoljni, makar koliko da ih je malo, uvek su najglasniji. Nekada ne gledaju stvari realno, nego svoje lične interese stavljaju u prvi plan i ne biraju pri tome reči. Zato uvek napominjem na početku svih zborova građana da iz mesne zajednice ne mogu svi da odu zadovoljni!“, kaže Lajčo Bašić Palković.