Štrajkovi u Subotici
Još jedan sindikat iz javnog sektora objavio je javnosti svoje zahteve za povećanjem zarada - Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, koji traži povećanje zarada od 14,5%. Zahtevi prosvetara, policajaca a sada i medicinara podelili su javnost – neki ih podržavaju, a neki ne. Ekonomisti su jasni – niti smo izašli iz krize, niti ima u budžetu para za dvocifrene procente povećanja zarada. Posledica ispunjenja tih zahteva, što je moguće učiniti ili parama od Telekoma ili štampanjem para, ogleda se i u situaciji koja je nastala nakon pređašnjeg minimalnog odmrzavanja zarada i povećanja penzija – u prodavnicama je sve poskupelo.
Prvo su štrajkovali prosvetari, nakon njih policajci, a sada svoje zahteve za povećanjem zarada ispostavljaju i medicinari.
Sa svojim zahetvima za povećanjem zarada u subotičku javnost danas su izašli i predstavnici Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti republike Srbije. Ovaj Sindikat obuhvata oko 2.000 zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti na području Severnobačkog okruga. Njihov zahtev je povećanje zarada za 14,5%, što je po njihovom mišljenju daleko manje nego što je njihova 2008. zamrznuta zarada izgubila na vrednosti zbog inflacije. Njihova statistika govori da je što plata fizičkog radnika u njihovoj oblasti 13.440 dinara, spremačice 15.480 dinara, službenika 23.120 dinara, medicinske sestre 28.540, pravnika, ekonomista, inženjera i socijalnih radnika 42.390, lekara opšte prakse i stomatologa 51.120, a lekara specijaliste 59.230 dinara. Prvi razgovori sa predstavnicima Vlade su obavljeni, a od daljeg toka pregovora će zavisiti da li će medicinari štrajkovati ili ne.
Najava izlaska iz krize i povećanja zarada, koje su prethodnih dana navođene kao razlog zbog čega baš sada štrajkuje javni sektor, su totalno pogrešne jer niti Srbija izlazi iz krize, niti u budžetu ima para za sve zahteve sindikata, smatra ekonomista Aleksandar Stevanović. Po njegovom mišljenju, pošto država više nema prostora za zaduživanje, zahtevi za povećanjem zarada u javnom sektoru mogu biti ispunjeni jedino novcem od prodaje Telekoma ili štampanjem para. Kao posledicu potencijalnog ispunjenja zahteva, on navodi inflaciju i odustajanje od infrastrukturnih projekata.
Ono što je zanimljivo, jeste da štrajkova u realnom sektoru – privredi, za sada nema. A njihove plate su prosečno manje nego što je to u javnom sektoru. Stevanović smatra da zaposleni u realnom sektoru shvataju da povećanje zarada može uslediti samo onda kada se dodatni novac stvori, odnosno – zaradi, što ne shvataju oni koji štrajkuju jer se za njihve plate zahvata iz budžeta koji u najveće obimu popunjava realno sektor – privreda.
