Strategija za razvoj poljoprivrede usvojena na današnjoj sednici Skupštine grada

- Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvpja Subotice podrazumeva usmeravanje značajnijih sredstava za organizovani razvoj poljoprivrede i ruralnih područja, u kojima je izražena tendencija siromašenja - predočio je Mirko Ostrogonac iz Gradskog sekretarijata za poljoprivredu.

- U Subotici dominira ratarstvo, a gotovo 90 odsto poljoprivrednog zemljišta koristi se za proizvodnju žitarica i industrijskog bilja. Voćarstvo i povrarstvo su zastupljeni na oko sedam odsto poljoprivrednih površina. Najnepovoljnija situacija je u stočarstvu usled gašenja mesne industrije u gradu, a što se organske proizvodnje tiče, ona zauzima minimalne površine. Kada je u pitanju ruralni razvoj, izražena je stagnacija naših sela i njihovo siromašenje. I pored određenih pomaka, infrastrukturna izgrađenost je na niskom nivou, a potrebna su i značajna ulaganja u energetiku, kao i u zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Takođe je neophodno rešavanje nezaposlenosti, te se u tom cilju planira izgradnja malih prerađivačkih pogona, u kojima bi se koristile lokalne sirovine, rekao je Ostrogonac.

U kraćoj diskusiji, Mirana Dmitrović, odbornica Lige socijaldemokrata Vojvodine, istakla je da su ovi problemi nastajali godinama i da je jedno od njihovih rešenja decentralizacija prilikom donošenja odluka.

- Mesnim zajednicama su ukinuti računi, ne mogu same ništa da preduzmu, a grad često za njih nema sluha. Sela su prepuštena sama sebi – naglasila je odbornica Mitrović.

Iako je odbornička grupa Pokreta socijalista podržala donošenje Strategije, predsednik odborničke grupe Duško Stipanović, ukazao je na neminovnost drugačijeg odnosa grada prema selu.

- Grad se odnosi nekorektno i maćehinski prema selima, gde je sve manje stanovništva i gde su veliki problemi, naročito u pogledu nezaposlenosti. Na to se posebno mora obratiti pažnja i kod donošenja rebalansa I kod budžeta za narednu godinu – naglasio je Stipanović.

Programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta predviđeno je da se od ukupno 17 hiljada hektara državnog zemljišta u zakup izda 3.352 hektara, a očekivana sredstva od zakupa  iznose ukupno 157 miliona dinara.

- Sredstva će biti utrošena na uređenje kanalske mreže, nabavku opreme za navodnjavanje, za protivgradnu zaštitu, uređenje atarskih putova, opremanje Poljočuvarske službe, potom za edukaciju poljoprivrednika, kao i za projekte od lokalnog značaja, među kojima je Centar za prikupljanje leševa životinja - najavio je Grgur Stipić, šef  Kancelarije za poljoprivredno zemljište.

Odbornici su danas izglasali i odluku da građevinsko zemljište više ne može uzeti u zakup nego samo kupiti.