Struka pomogla orlovima belorepanima da ostvare potomstvo i produže vrstu
Zoo vrt na Paliću mesto je verovatno trajnog smeštaja brojnih divljih vrsta, retkih jedinki i svima je u interesu da pokušaju da im produže vrstu, da u veštačkom okruženju naprave prigodne uslove da neke od njih daju svoje potomke i time doprinesu boljitku svoje vrste.
Među njima tu su svakako i orlovi belorepani koji važe za ugroženu vrstu, a palićki Zoo vrt ih u svojim volijerama ima čak sedam. Nekoliko ih je nažalost trajno onesposobljeno za povratak u prirodna staništa.
Belorepani -repovi im obeleženi tirkiznom bojom zbog ranijeg istraživanja
- U novembru 2024. godine, obratio nam se čuveni biolog - ornitolog Ištvan Ham iz Zrenjaina, čija su specijalnost orlovi belorepani kojima se bavio većim delom svog radnog veka. Tokom jedne posete našoj ustanovi primetio je, nakon dugog posmatranja, volijere u kojoj je smešteno sedam jedinki orlova belorepana, da su dve jedinke – mužjak i ženka, pokazivale naklonost jedna prema drugoj i da su se izvajale od ostalih jedinki kao potencijalni par - kažu iz Zoo vrta Palić. - Njegova ideja je bila da se te jedinke, ukoliko je izvodljivo, izdvoje u posebnu izolovanu volijeru, kako bismo pokušali da ih razmnožimo. Ukoliko bismo uspeli u tome, mlade jedinke bi bile puštene u prirodu, kako bi se na taj način doprinelo povećanju brojnosti ove retke grabljivice na našim prostorima.
Odgovor na znatiželju mnogih zašto je nekim jedinkama bolje da ostanu u Prihvatilištu zbog svog opšteg fizičkog stanja dao i je priznati stručnjak iz ove oblasti.
- Postoje razne vrste invaliditeta, ali se kod ptica najčešće misli na oštećenje krila, odnosno na gubitak sposobnosti letenja, Ptice koje ne mogu normalno da lete, ne mogu opstati u prirodi, ne mogu da dolaze do hrane. Najveće šanse za duži život su joj ovako improvizovana okruženja gde je čovek aktivno uključen u njihov proces hranjenja i druge vrste zaštite - objašnjava Ištvan Ham.
Ištvan Ham, privatna arhiva
Donesena je odluka da se ova ideja sprovede u delo, uz kontinuiranu saradnju uprave Zoo vrta Palić sa biologom Ištvanom Hamom.
- Vrlo brzo smo preduzeli konkretne korake, pripremili smo izdvojene volijere, formirali novo gnezdo i postavili kamere za nadzor, u samoj volijeri i iznad gnezda, kako bi se što detaljnije nadgledala društvena dinamika i proces razmnožavanja ovih jedinki - objašnjavaju iz palićkog Zoo vrta.
Sredinom februara, primećene su prve aktivnosti vezane za pripremanje gnezda od strane obe jedinke. Početkom marta, ženka je snela jedno jaje i počela da leži na njemu. Nakon par dana primećeno je i drugo jaje, a uskoro i treće jaje. Nakon inkubacije (ženka i mužjak se smenjuju u grejanju jaja) pratiće se dalji napredak ptića, a zatim će, kada budu spremni, biti pušteni u prirodni okoliš i time dat doprinos zaštiti biodiverziteta u Srbiji.
U samim radovima oko pripreme volijere i sprovođenju ideje u delo učestvovali su timaritelji Aleksandar Miler, Milan Marjanović, Čongor Husta i Boris Hardi, kao i biolog Zoo vrta Slobodan Cvetković.
