Studentkinje poručuju – Sve žene su lepe, filtrirajte "Instagram" a ne svoje fotografije!

Studentkinje su u okviru svojih seminarskih zadatake istraživale temu ženske lepote nekada i sada i došle do nekih zanimljivih rezultata, kao što je činjenica da lutka barbika ima proporcije koje su fiziološki nemoguće, jer da bi bila kao ona prosečna žena bi morala da dobije u visini10, u obimu grudi 13 a da joj se struk smanji za 15 centimetara.  Takođe, super modeli, koji su mnogima ideal lepote teški su u proseku od 40 do 54 kilograma a visoki od 173 do 181 centimetar,  te je njihov indeks telesne mase oko 15, što spada u ekstremnu pothranjenost. Sa druge strane, prosečna žena je teška 75 kilograma a visoka 165 centimetara,  te joj je BMI 27.

- „Instagram“, zbog foto šopa i filtera koji se koriste, smatra se najpogubnijom društvenom mrežom, jer se devojke porede sa nerealnim fotografijama i stvara se osećaj da nisu dovoljno dobre i lepe. Istraživanja pokazuju da duže od dva sata provedena na društvenim mrežama povećavaju rizik od nastanka nekih mentalnih problema – poručuje Slađana Raičević. – Nerealna očekivanja  mogu za posledicu da imaju poremećaje u ishrani, depresiju... Zbog toga moramo da gradimo samopouzdanje i samopoštovanje, da shvatimo da su društvene mreže iluzija i da je tamo prikazan samo mali segment nečijeg života, njegov nasavršeniji deo. Zato treba da biramo koga ćemo da pratimo, kome ćemo da pružimo priliku da uđe u naš život, da to filtriramo  a ne svoje fotografije.

Mediji, kao mediji, od  svog nastanka nosili su važnu i odgovornu ulogu u društvu, koje mnogi nisu bili svesni a ni dorasli.  Tako su modeli na naslovnim stranicama časopisa iz godine u godinu postajali su sve tanji i oskudnije obučeni, a stranice preplavljene savetima za mršavljenje, lepotu, reklama kozmetičkih preparata.

- Najzanimljivije je da je trećina ženskih likova koje tumače glavne uloge ispod prosečne težine, a one koje su prosečne ili natprosečne su izložene negativnim komentarima a publika na njih reaguje smehom.  Imaju štetan utican na percepciju i veliki broj devojčica se oseća debelim i preduzimaju drastične mere da bi bili kao svoji uzori koje gledaju svaki dan – dodaje Slađana, ukazujući i na pojav u dečjoj literaturi. -  U dečjim knjigama ljubav u najvećoj meri zavisi od fizičke lepote a lepa devojka je po pravilu ljubazna.

Ružici Raičević je najzanimljivija bila činjenica na šta su žene ovaj kada bile spremne da urade da bi dostigle ideale lepote, koji su uvek bili previsoko postavljeni.

- Kroz istoriju ženske lepote se menjao i svaka od nas je u jednom trenutku u prošlosti smatrana prelepom - poručuje  Ružica. – Sredinom prošlog veka imali smo ženu figure „peščanog sata“, koja je morala da ima savršenu kosu i zube, korseti su bili zaboravljeni ali se nosila odeća koja je isticala ženske obline. Potom u modu dolazi androgeni izgled, onda ideal lepote postaju manekenke poput Sindi Kraford ali i žene svih boja kože, a zajednička im je bila prelepa kosa.  Onda dolaze Kejt Mos i izgled „heroin devojke“ uglavnom mršave, blede... Danas imamo postmodernističku lepotu, koja ima dosta pozitivnih i dosta negativnih strana. Pozitivno je što se danas svaka osoba koja vodi zdrav način života smatra lepom , poraslo je interesovanje za zdrav način života a na ceni je i različitost. Negativno je što i dalje postoji trend koji su nametnuli masovni mediji, tu su ideal lepote Kim Kardašian ili neki estradne i filmske zvezde. Ti standardi lepote su previsoko postavljeni i nisu realni.