Stvaraoci iza kulisa - frizer i inspicijent Narodnog pozorišta o (ne)zgodama koje publika ne vidi

Kada se zavesa podigne, na "daskama koje život znače" gledamo glumce obučene u kostime prilagođene epohi i ulozi koju igraju. Njihov izgled upotpunjuju frizura i šminka, a scenografija dočarava mesto na kom se radnja događa. Publika nema priliku da vidi stvaraoce koji se nalaze iza scene, a među njima je i inspicijent koji pomno prati tok predstave i koordinira celokupnim umetničkim procesom.

-  Inspicijent je osoba koja vodi predstavu. Pre početka proverava da li su stečeni svi uslovi i potom pušta predstavu tokom koje koordinira svim učesnicima, odnosno kako glumcima, tako u majstorima svetla i tona, tehnikom... - počinje priču inspicijent i sufler u Narodnom pozorištu, Vesna Galešev koja svoj posao opisuje kao dinamičan, uzbudljiv, zanimljiv, odgovoran i ponekad stresan - Ako se dogodi nešto nepredviđeno, moj posao je da spasavam situaciju. To se često dešava, budući da je predstava živa stvar, zato je neophodno da pratim sve ono što se dešava na sceni, ali i iza nje i da, ukoliko dođe do nepredviđenih situacija, pravovremeno reagujem. Posao inpicijenta je i da se, kada reditelj napusti predstavu (nakon premijere), stara o tome da se na svim daljim izvođenjima održi tenički kvalitet predstave.

Anegdota iza scene je mnogo, a najupečatljivije su one tokom igranja predstave "Dva u jedan". Kada se ona nađe na repertoaru komedija na sceni je zagarantovana, baš kao i komedija iza scene, u šali veli Vesna.

- Na scenografiji ima mnogo vrata iz kojih glumci brzo ulaze i izlaze, a nedavno se dogodilo da su se jedna vrata od silnog lupanja zaglavila. Tako da smo imali situaciju da tehničar pajserom obija vrata tokom igranja predstave. To je bilo prilikom gostovanja u Novom Sadu, a tada se i na sceni razbila staklena bura. Pošto već u narednoj sceni glumci treba da izađu bosi, dosetili smo se da glumicama koje igraju sobarice damo neke metle pa da one iz svog lika počiste staklo. To je bila improvizacija na delu, ali smo spasili situaciju i niko se nije povredio, a publika ništa nije primetila - prepričava Galešev prisećajujći se još anegdota tokom igranja ove komedije - Pred jedno igranje sam primetila da rekvizita nije bila u redu. Trebalo je neki tanjir zalepiti za činiju. Rekviziterka je to i učinila, ali mi je promaklo da su kapljice lepka pale na sto i da su se zalepile šoljice i čajnik koji glumac koji igra konobara treba da iznese na scenu. Tako da smo nekoliko sekundi pred njegov izlazak čupali te šolje. Ima nebrojano mnogo anegdota koje se dešavaju iza kulisa, ali zato i volim svoj posao, zato što je uzbudljiv i nepredvidiv. Kod takvih komedija publika ništa ne čita kao grešku, već misli da je sastavni deo predstave, što je svakako dobro za nas.

OSKUDICA RAĐA KREATIVNOST, ALI ČEKAMO DA PREĐEMO NOVU ZGRADU - Iako smo se prilagodili uslovima u kojima godinama stvaramo, prijalo bi nam da radimo u normalnim uslovima, odnosno da ne moramo da brinemo hoćemo li imati grejanje, toplu vodu i drugo. Takođe, značilo bi nam da imamo više zaposlenih, jer kada se neko razboli, zamene nema. Na primer, obe drame imaju po jednu osobu koja je i šminker i frizer, pa kada igramo ansambl predstave jedna osoba nije dovoljna. Glumci ponekad dolaze u 16h kako bi im se napravile frizure za predstavu koja se igra od 19:30h - navode sagovornici.

Institucionalno pozorište je veoma uigran i uhodan sistem, a na inspicijentu je najviše odgovornosti, kao i najviše zaduženja, objašnjava glumac Srđan Sekulić.

- Inspicijent je neko ko je glavni na licu mesta, njemu se javljamo kada dođemo na predstavu, njegove instrukcije slušamo i pratimo. Publika uglavnom ne zna da inspicijenti imaju toki-voki i da se ono što pričaju čuje u garderobama, u ton kabini...

Predstava ne može da se odigra ni bez frizera i šminkera, a Mila Bulatović je punih sedam godina član ove, kako kaže, umetničke porodice.

- Radim najzabavniji deo u procesu stvaranja jedne predstave i podvlačim da je ljubav osnovni preduslov za rad u pozorištu. To je jedan poseban svet u koji publika nema priliku da zaviri. Iza kulisa je ponekad zabavnije nego na sceni. Često se šalimo, pevamo, ali i osluškujemo glumce, tačno znamo kada treba da ih pustimo da probaju tekst. Slušamo šta nam govori inspicijent, a kada otkuca tih nekoliko minuta do početka predstave, e onda postaje vrlo dinamično. Adrenalin najviše radi kada se dešavaju nepredviđene stvari, u slučaju mog posla to je kada treba popraviti frizuru, zalepiti brkove koji su otpali... - navodi Mila koja frizure i šminku pravi po instrukcijama reditelja i kostimografa - Na kostimografskoj probi glumci obučeni, sa šminkom i frizurom izlaze pred reditelja koji se izjašnjava o tome da li treba nešto korigovati ili ne. 

PRIVILEGIJA JE RADITI SA LJUDIMA KOJI SE DOBRO POZNAJU - Na sceni i iza nje dugo radi ista ekipa ljudi, tako da svi znaju da Srđan kada se sprema za početak predstave ne voli mnogo da priča, niti da se šali, što znači da ga treba ostaviti - kroz smeh objašnjava ovaj glumac - Mi smo zaista jedna velika porodica i kod nas, baš kao i u svakoj porodici, ima mnogo smeha, ljubavi, priče  - dodaje Mila.

Glumac Srđan Sekulić naglašava da je važno da se glumac u pozorištu oseća kao kod kuće, a zasluge za to što on taj osećaj ima već punih 16 godina pripisuje upravo onima koje publika ne vidi, a koji tokom svake predstave osluškuju reakcije gledalaca i raduju se svakom aplauzu.

- Svi smo mi tu zbog iste stvari, odnosno zbog publike i predstave i to se nikada ne gubi iz vida. Pošto nas je malo, uvek priskačemo jedni drugima u pomoć. Na primer, u "Kus petliću" ja imam neki vez koji vezem u poslednjem činu i kako naša, inače sjajna, rekviziterka nije vešta sa iglom i koncem, onda uvek garderoberka Vesna priskoči u pomoć. Dakle, niko ne zauzima stav da treba samo svoj posao da odradi i ničeg drugog da se lati - zavšava Sekulić - Nedavno smo imali situaciju da se rekviziter razboleo, tako da smo svi uskočili u koordinacji sa inspicijentom i odradili predstavu bez rekvizitera. 

Umetnici iza scene u Drami na srpskom jeziku su:

Nedo Ilić (majstor svetla), Ištvan Nemet (majstor tona), Vesna Kričković (garderoberka), Damir Branković (garderober), Ana Tot (frizerka), Dara Gavrić (rekviziterka), Goran Grubišić (inspicijent, sufler), kao i dekotrteri Miroslav Golić, Miroslav Živkov, Daniel Bagi, Bajro Bunjaku, Đango Sedlak i Sabuhan Bunjaku.