Subotica Evropski grad sporta za 2024. godinu - šta to znači za subotički sport?

Upravo ta bogata i slavna istorija, koju su ispisali brojni osvajači najsjajnijih odličja, veliki broj klubova u najvišem rangu takmičenja, kao i veliki broj Subotičana svih generacija, koji se aktivno ili rekreativno bave sportom, bili su razlozi da Subotica bude proglašena za Evropski grad sporta za 2024. godinu.

Tako je čuveni epitet „Subotica grad sportova“ dobio i zvaničnu potvrdu od strane Evropske asocijacije prestonica i gradova sporta (ACES Europe). Uz veliku čast da srpsku trobojku unesu u Evropski parlament u Briselu, titula Evropskog grada sporta subotički sportskim radnicima doneće i mnogo mogućnosti za napredak.

- Dobijanjem ove titule grad dobija mogućnost da aplicira za sredstva kod evropskih fondova, jer smo svesni da naša sportska infrastruktura nije ni blizu onakve kakva treba da bude. Na upravi grada je da odluči da li će uz pomoć toga izgraditi novu halu, pokriti klizalište ili obnoviti Gradski stadion.Ovo je prilika da se to uradi – objašnjava Dejan Vuković, sekretar Sportskog saveza Subotice. - Sada ulazimo u veliku bazu gradova koji imaju ovu titulu a klubovi to mogu da iskoriste da takođe konkurišu za sredstva za svoje programe, kampove, seminare... Sa druge strane, mi tokom godine treba da organizujemo dešavanja koja će promovisati sport, ne samo velika takmičenja, nego i aktivnosti koje će privući što više naših sugrađana i sugrađanki, bez obzira koliko imaju godina. Imamo besplatnu školu plivanja za decu prvog razreda, želimo i predškolce da uvedemo u sport, ali i da organizujemo aktivnosti za sugrađane trećeg doba, da i njih motivišemo. Želimo da se što više ljudi uključi u sport, ali ne samo takmičarski.

A Subotica itekako ima čime da se ponosi. Za Đulu Meštera, Sretena Damjanovića, Zorana Kalinića, Davora Štefaneka, Gabora Sagmajstera, Tamaša Kajdočija, Andreja Barnu, Sebastijana Nađa čulo se širom sveta. Tokom prošle godine u vitrine u Subotici smeštene su dve medalje sa svetskog i jedna sa evropskog prvenstva i 83 sa republičkih takmičenja. A to je samo u seniorskim kategorijama. Čak 18 klubova se takmiči u najvišim rangovima takmičenja. Nivo sredstava kroz godišnji budžet nije jedini pokazatelj koliko se vodi računa o sportu, ali je važan. Izdvajanja za sport su sve veća, ove i prošle godine ona su duplo veća nego u periodu tokom pandemije korona virusa.

OLIMPIJSKA ČESMA - Prvu olimpijsku medalju u Suboticu je doneo atletičar Đuro Stantić 1906.godine. Potom i Laslo Litneker (mačevanje), Laslo Sabadoš (plivanje) , Joška Takač (fudbal) , Tihomir Ognjanov (fudbal), Luka Lipušinović (fudbal), Dušan Maravić (fudbal), Momir Petković (rvanje), Refik Memišević (rvanje), Eleonora Vild Đoković (košarka) Đula Mešter (odbojka – dve medalje), Bojana Radulović (rukomet), Davor Štefanek (rvanje) i Nikola Kalinić (košarka).

U našem rgadu funkcioniše više od 200 sportskih klubova i gotovo da nema sporta koji ne može da se trenira. Oko pet hiljada dece je uključeno u različite vidove sportskih aktivnosti. Često se u šali kaže ono što ne mogu Subotičani, mogu Subotičanke, što potvrđuje veliki broj žena u sportu, među kojima su višestruke državne prvakinje u fudbalu, streljaštvu...

U duhu konsenkvence da sport treba da bude dostupan svima, velika pažnja se poklljanja osobama sa invaliditetom, a sa severa Bačke dolaze Veselin Uzelac (parastreličarstvo), Veso Avram (šah), Josip Francišković (tricikl) a tu se održava i Memorijalni turnir „Luka Andrašić“ za stonotenisere sa invaliditetom. I veterani ne miruju - Ištvan Priboj i u devetoj deceniji pliva, Radovan Radulović trči, a turniri u košarci i rukometu upisani su kalendare širom regiona.

Subotički polumaraton, turniri u rvanju „Refik Memišević“, fudbalu „Stevan Ćele Vilotić“, jedriličarske regate na Paliću, kasačke trke na hipodromu, Vojvođanska zlatna (bokserska) rukavica, „Enpi“ karate turnir, su već odavno tradicija i okupljaju veliki broj posetilaca iz celog sveta.

Uz sve to, čak 22.166 Subotičana se rekreativno bavi sportom. Kada se tome doda 10.520 aktivnih takmičarima vidimo da je 32.686 ljudi i dece uključeno u sport. Grubo, svaki treći građanin se svakodnevno bavi sportom.

- Sve ovo govori koliko Subotica zaslužuje ovaj epitet. Subotica voli sport i igra ga i gleda srcem. Mnogo puta smo pokazali da mečeve ne dobijaju luksuzni sportski objekti ili uloženi novac, već srce koje se ostavlja na terenu – dodaje Vuković. – To su prepoznali i članovi komisije za ovo priznanje. Kada su videli podrum gde treniraju naši gimnastičari, rekli da njih infrastruktura ne interesuje, ali da vide da se na takvom mestu, sa takvim žarоm tu stvaraju šampioni. Mi se ponosimo i time, ali i svim ovim impozantnim brojkama, a nadamo se da ćemo tokom naredne godine još više ljudi uključiti i da će one biti još veće.