Subotica primer dobrog prostornog planiranja
Kako se moglo čuti, Subotica je prvi grad u Srbiji koji je završio Generalnii urbanistički plan Subotica-Palić do 2030. godine, a u skladu sa njim ove godine se nastavlja izrada planova detaljne i generalne regulacije.
- Prostorno planiranje je veoma važno, kako za sam razvoj grad, tako i za privredu. Subotica je jedan od retkih gradova na ovim prostorima koji ima uređenu prostorno plansku dokumentaciju još sa kraja 18. veka a prva linija gradskog područja povučena je na prelazu iz 18. u 19. vek – naglasio je Predrag Radivojević, direktor JP za upravljanje putevima, urbanizam i stanovanje. - Prostorno planiranje je veoma važno a to vidimo na primerima „Ipsilon“ kraka, koji će kao obilaznica oko Subotice rasteretiti grad, i pruge za velike brzine, koja treba da poveže Beograd i Budimpeštu.
Po rečima Dejana Filipovića, dekana Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, skup obrađuje aktuelne teme vezane za zakonske akte, zaštitu životne sredine i izradu planskih dokumenata.
- Jedna tema je institucionalni i pravni okvir, a druga tematska celina su iskustva vezana za izradu prostornih i urbanističkih planova studija. Ovoga puta akcenat je na obnovljivim izvorima energije, kao i planiranje kulturnih i javnih dobara – objasnio je Filipović. – Što se tiče obnovljivih izvora energije Srbija ima veliki potencijal u ovoj oblasti, posebno za korišćenje biomase, koja je trenutno najmanje u upotrebi. Postoje potencijali i za hidroenergiju, a posebno ćemo govoriti o malim hidroelektranama i energiji vetra. Jedino što koči je možda komplikovana procedura u izradi planske dokumentacije, imovinsko pravni odnosi...
На првом месту је пречишћавање језера Палић, уложене су милијарде а да нису отклоњени загађивачи, пре свега није решена канализација као и остали загађивачи око језера. Изгледа да су и обадва пречистача доста промашена. Данас је језеро најзагађеније у својој историји. План да се пуни од отпадних вода такође је промашај.
На другом месту је укидање трамваја, ово је такође невероватан промашај.
На трећем месту је стамбена изградња, стамбених објекти су лошег квалитета, равних кровова, без паркинг места и гаража, без зелених површина и др. Данас су поново изграђују равни кровови а стиропор је незамењив.
Што се тиче Y крака и брзих пруга то је држава планирала. Да ли је град планирао да се на граници изграде сви потребни објекти? или ће опет тешки камиони да пролазе кроз цео град до Јавног складишта и других објеката. Некада је до свих фабрика, складишта, топлане и сл. постојала железничка инфраструктура.
a zbog istog tog planiranja pruga deli grad na dva dela pa srednjoškolac koji živi u Kireškoj a pogađa srednju Ekonomsku mora da ide 2km okolo u školu koja mu je vazdušnom linijom 300m od kuće