Subotičani i igre na sreću
Da pomenemo samo jednu stavku kućnog budžeta, potrošačku korpu koja za četvoročlanu porodicu iznosi oko 100.000 din, a uz republički prosek ličnog dohotka od oko 40.000 din sasvim jasno se odslikava situacija u kojoj se nalazimo.
Pod tim uslovima građani su primorani da potraže dodatne izvore finansiranja u krpljenju kućnog budžeta. Neki uspevaju da dodatno zarade kroz sezonske poslove, zanatske usluge ili uz pomoć raznih multilevel sistema, kućnih prodaja i slično. A neki se pak odluče da iskušaju svoju sreću.
Igre poput loto-a nekada su igrane radi zabave, zbog malo uzbuđenja u iščekivanju željenih brojeva, okruženi porodicom i prijateljima kraj malih ekrana. S obzirom na uslove današnjeg vremena, pitanje je da li se i dalje igre na sreću smatraju samo zabavom...
Primat kod mlađih generacija preuzima sportsko klađenje. Igra u kojoj se uz malo uloženog novca i nešto znanja prognozira pobednik meča. U nekim sredinama prognoziranje rezultata koji donosi određeni profit ili gubitak i ne smatra se više kao porok ili zavisnost, za neke postaje čak i izvor prihoda.
Mišljenja su podeljena, ali preovladava utisak da Subotičani ne očekuju i ne veruju da mogu da žive od igara na sreću, neki čak veruju da nas je sreća davno i napustila. Ipak su Subotičani navikli da žive od svog rada.
