Subotičani odali počast stradalima u OŠ „Vladislav Ribnikar“
Potreseni zbog masakra u kome je stradalo osmoro dece i čuvar u elitnoj beogradskoj školi, naši sugrađani su palili sveće, ostavljali cveće, plišane igračke i poruke od kojih se srce slama.
- Velika tuga se nadnela nad Srbijom. Već dva dana kod kuće samo o tome pričamo. Treba deci da objasnimo da su bezbedna u školskim klupama, a realno se bojimo da to može da se desi svuda – kaže nam sugrađanka J.M.
Ovaj težak, pretežak zadatak bio je i pred prosvetnim radnicima.
- Svi smo pod jakim utiskom, ovo je šok za svakog pojedinca ali i sistem. Sada je možda najvažnije ćutati, razmišljati i naći načina da se izrazi to osećanje. Kada govorimo o prosveti i đacima najvažnije je da vodimo dijalog, da ono što imamo mudrosti u sebi sakupimo i upotrebimo kako bismo našli model da se ova situacija prevaziđe i nađe rešenje da se ovakvi događaji nikad nigde ne ponove – poručuje Iso Planić, direktor Politehničke škole. – Tokom ova dva dana svi imam veliko saosećanje prema onome što se desilo. Đaci i prosvetni radnici se lako identifikuju sa onim što se desilo. Oseća se zabrinutost, ali i volja da se problem rešava.
Sa brojnim pitanjima đaka suočavale su se i stručne službe u osnovnim školama.
- Učenici su saznali šta se dešava, čak i prvaci. Deca iz nižih razreda pitala su roditelje da li će ovo biti i kod nas, a roditelji su bili nespremni šta da odgovore pa su se konsultovali sa učiteljicama kako najbolje da im objasne – objašnjava Dragana Ćupurdija, pedagog OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“. - Škola je postupala po upustvima Ministarstva prosvete o postupanju u kriznim situacijama. Razgovarali smo sa decom koja su imala pitanja ili ih je trebalo utešiti. Najgora stvar je reći ti si još mali, nije to za tebe ili na bilo koji način izbegavati odgovor i objašnjenje. Akcenat se uvek stavlja na roditelje, koji u ovim danima treba da budu što više sa decom, odgovore na njihova pitanja, zagrle ih, da im pokažu da su bezbedna. Naravno ne treba stvarati ni lažni osećaj da im se nikad ništa neće desiti, ali ipak da im pruže osećaj sigurnosti.
Skupu su prisustvovali i Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava, Milanka Kostić, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje, direktori i nastavnici subotičkih osnovnih i srednjih škola.
Podsetimo, osmoro dece, učenika beogradske škole "Vladislav Ribnikar" i školskog čuvara ubio je u sredu Kosta Kecmanović (13). Tom prilikom više učenika i profesorka istorije je ranjeno. Samo dva dana kasnije Uroš Blažić (21) počinio je novo masovno ubistvo u Srbiji. Ubica je u terorističkom napadu ubio osam osoba, a ranio je 14.
Pesma puna patnje
Tamni oblak na Srbiju pada,
velika tuga njom sad vlada.
Treći maj slomio je naša srca,
za devetoro duša, zemlja vapije i grca.
Srca mlada prestala su da kucaju,
u večnom sećanju ona nam ostaju.
Umesto da ih čeka ljubav i sreća,
za njihovu dušu se danas pali sveća.
Anđeli mladi svodom plavim lutaju,
za mirom duša svojih, oni sada tragaju.
A čuvar, heroj najveći, i sad ih brani,
sa ljubavlju njegovom, sad im prolaze dani.
Mnoge su porodice, kobnog dana toga,
ostale bez najbližeg, najmilijeg svoga.
Suze, krici, tuga, sad su na trgu cveća,
umesto mirišljavih ruža, buketi sveća.
Doktori daju sve svoje napore,
jer sedam heroja, za živote bore.
Snovi, budućnost i želje da vole,
ugasili su se u kricima hola škole.
Petra Savić, 7. d
OŠ "Hunjadi Janoš" Čantavir
