Subotičani protestovali protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra

Građani koji su bili zainteresovani da čuju, ali i da se čuje njihov glas na temu najavljenih iskopavanja litijuma u reonu Zapadne Srbije, Šumadije -  teme koja je sve dominantnija u javnom diskursu, ali i o kojoj se neretko čuju oprečna mišljenja, stavovi i predviđanja.

Dok jedni tvrde da se ništa konkretnije neće desiti dok se ne utvrde svi potencijalni neželjeni efekti i uticaj na životu sredinu drugi glasno i kroz javne skupove daju najviši prioritet ovom pitanju, ističući da je u pitanju biti ili ne biti za budućnost Srbije, njenog pokolenja i svog prirodnog bogatstva koje baštinimo.

Takav skup, kao kontra iskopavanjima litijuma održan je i sinoć na Trgu u Subotici, na kojem su obratila dva člana udruženja "Odbranimo Jadar", koja su, svako iz svog stručnog ugla istakli najgore efekte ovih planiranih delovanja i posledice koje ista nose.

- Oni koji su pratili ovu temu malo duže sigurno se sećaju 2001. godine kada je čak i Srpska Akademija nauka i umetnosti raspravljala šta će se desiti ako se otvori rudnik litijuma i bora u Jadru. Tada je veliki broj naučnika multidisciplinarnih istraživanja poručio da su potencijalni rizici od ugrožavanja živog sveta i okoline tog kraja ogromni uz preporuku da se od tog projekta odustane. To su podržali i brojni eminentni stručnjaci i kao zaključak, u cilju očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi, preporučili da se ne krene u realizaciju tog projekta i da je to najbolja mera - poručila je dr Ljiljana Tomović sa Biološkog fakulteta u Beogradu. - Važno je da građani budu svesni da kada je ova bitka u pitanju nemamo veliki izbor, sve se svodi na život ili rudnike. Iako se nude razna rešenja naknadne sanacije i pokušaji ublažavanja negativnih efekata, jasno je da nijedno zagađenje ne može da se obuzda, štaviše ono ima potencijal da se dalje širi, da obuhvati površine koje se dugoročno neće moći kontrolisati. Jadar je reka koja se uliva u Drinu, pa u Savu sve do Dunava. Ono što je najgore desiće nam se domino efekat. Ukoliko se dozvoli da počine iskopavanje doći će neminovno do širenja a kako je je poznato planirano je 10 rudnika litijuma i bora širom Srbije.

KONTAKT-CENTAR Vlade Srbije, gde će građani moći da se informišu o projektu "Jadar", počeo je sa radom. Rad je organizovan radnim danima od 9 do 15 časova i u tom periodu zainteresovanim građanima koji pozovu 0800/37-37-37, stručnjaci iz oblasti rudarstva, zdravstva i ekologije, odgovaraće na sva pitanja koja imaju u vezi projekta "Jadar", a koja ih možda zabrinjavaju.

Ministarka Đedović Handanović kazala je da se u Evropi otvaraju rudnici litijuma, te da je rudnik u Francuskoj najsličniji rudniku koji bi bio u Srbiji. Po njenim rečima, godišnje se proizvede oko 1.200 tona litijum-karbonata u rudniku u Portugalu, a u planu je i otvaranje rudnika u Finskoj.

Slična razmišljanja mogla su se čuti i kroz govor inženjera rudarstva u "Kolubari", sa radnim stažom u ovom preduzeću dugim 33 godine. Ona je još jednom podvukla da se u priču oko rudarenja  u dolini "Jadra" uključuje stručne javnost u sve većem broju.

- Rudnik "Kolubara" i rudnici koje bi otvorio Rio Tinto razlikuju se u tome što je "Kolubara" decenijama od našeg uglja proizvodilo 65 odsto ukupne srpske struje, od koje je živela ova zemlja i razvijala se privreda a svaki dinar ogromne vrednosti ostao je u ovoj zemlji, za razliku od Rio Tinta koji bi nam dao 3 odsto vrednosti te rude, od onoga što oni izračunaju. Iza nas će ostati glina, pa će nići neka trava, pa će doći zečevi. Ono što oni planiraju da ostave iza sebe je čisti, goli otrov kao što su sumporna kiselina, natrijum hidroksid, živa soda i arsen - kaže Suzana Lazarević, diplomirani inženjer rudarstva - Posle ozbiljih studija, Biološki fakultet dao je jasan i nedvosmislen zaključak koji glasi - uništiće se mreža života. Ne samo zdravlje ljudi i životna sredina, nego i mreža života. Nije bog stvarao ovaj svet da bi pohlepni profiteri uništavali ovu božju lepotu oko nas. Stvorio ga je za nas, da živimo zajedno, u harmoniji, u našem okruženju. Oni će nama dati 3% izrudarenog, a Nemci će, tobož, garantovati da je sve u najboljem mogućem redu.

Iako je skup na društvenim mrežama promovisan kao građanski, prisustvo većeg broja politički aktivnih pojedinaca pružio je u najmanju ruku brojčanu podršku, ali bilo je i obraćanja na ovu temu, što transparentima što govorom.

Nakon sat vremena skup je završen, a organizatori, koji su defakto postojali, nisu najavili dalje delovanje odnosno aktivnosti u pravcu nastavka ili radikalizacije protesta u Subotici.